RZS (Republički zavod za statistiku) je objavio mesečni statistički bilten po kome su najviši iznosi prosečnih zarada bez poreza i doprinosa po delatnostima, za mart 2011. godine, u oblastima finansijske delatnosti i delatnosti osiguranja (69.304 RSD), snabdevanja električnom energijom (62.482 RSD), rudarstva (54.363 RSD), i informisanja i komunikacije (49.539 RSD).

NSZ (Nacionalna služba za zapošljavanje) iznosi da je decembra 2010. godine u Srbiji bilo 729.520 nezaposlenih kojih je najviše u Beogradu (93.769) i Nišu (34.867), a od tog broja bez posla živi najviše mladih od 25 do 29 godina (13,29 odsto).

Bez obzira na nezaposlenost, usled nedostatka stručnog kadra u oblastima informacionih tehnologija, elektrotehnike, ekonomije, građevinarstva i knjigovodstva javiće se visoka tražnja za radnom snagom, po Dejanu Jovanoviću, direktoru NZS-a.

Čekamo li da pomoć padne s neba?

Dok traje sivilo, narod se snalazi na svaki mogući način, a najsigurnije i najisplativije je uvek ulagati u sebe. Odgovarajući fakulteti, škole i kursevi mogu pomoći u trci za dobrim poslom i pristojnom platom, kao komparativna prednost u odnosu na druge kandidate koji konkurišu za posao.

- Na državnim fakultetima, programi osposobljavanja studenata najčešće imaju mizeran postotak radne prakse, a akcenat je bačen na obimnu i suvoparnu teoriju, dok je na privatnim fakultetima situacija obrnuta, ali je primarni kriterijum upisa potonjih kućni bužet budućeg studenta, a ne sposobnost i talenat, kaže Jelena Lazović, student Beogradskog Univerziteta.

Nešto hrabriji pojedinci uzimaju situaciju u svoje ruke osnivanjem sopstvenog preduzeća. Što se kurseva i škola tiče, mnogi od njih imaju vrlo pragmatičan pristup obučavanju polaznika, a znanja koja pružaju su, zavisno od odabira škole ili kursa, pogodna za savlađivanje radnih prepreka.

Škola knjigovodstva i preduzetništva Agencije S&S je jedan od takvih kurseva čiji se polaznici osim prostog knjigovodstva obučavaju i drugim elementima preduzetničkog poslovanja, poput osnivačkih poslova, administracije i praćenja propisa.

Uska specijalizacija za profil knjigovođe izdvajaju ovaj kurs od sličnih koji se baziraju na proučavanju široke oblasti računovodstva.

BRENDING
Ovaj pojam predstavlja pozicioniranje u svesti potrošača odnosno proces kreiranja stava potrošača o vašem proizvodu ili kompaniji. Snaga brenda direktno zavisi od pozicije koju vaš brend zauzima u svesti potrošača.
Brending je deo marketinga koji se u nekoliko poslednjih godina izdvoijo kao zaseban ili bar kao najvažniji deo marketinga. Stav potrošača o Vašem proizvodu ili kompaniji je presudan budući da u eri informacija i komunikacija potrošači biraju po svom nahođenju a ne, kao nekad, po savetu prodavca. Upravo u tome i leži ključ brendinga tj. procesa u kojem ćete se u svesti potrošača pozicionirati dovoljno visoko da se, uzimajući u obzir i druge parametre poput cene, dostupnosti i sl., odluči za kupovinu baš vašeg proizvoda.
Brending je svojevrsna predprodaja vaših proizvoda i usluga.
Zamislite samo svoj novi proizvod potpuno nepoznatog imena na istoj polici, sa ostalim brendiranim proizvodima iste vrste. Koje su šanse da se potrošači odluče baš za vaš proizvod?! Ili, dali biste radije letovali sa KonTiki-jem ili sa NikadČuo Travel-om?!
Jedino rešenje za vas je da i vi svoj proizvod brendirate na pravilan i efektan način. Obično se to u početku radi širokom i sveobuhvatnom reklamnom kampanjom kako bi se potrošači upoznali sa vašim imenom i proizvodom a potom bi kampanja trebala da zauzme kontinuitan, umereniji tok a da rezultati prodaje ostanu približno isti budući da ste već stekli poverenje i lojalnost dela potrošaća. Ukoliko je pritom vaš proizvod kvalitetan, povoljan i dostupan, rezultati će se multiplikovati a vaš uspeh je zagarantovan.
Takođe, jasno je da odmah nećete postati Coca Cola ali razlika je samo u jačini brenda a principi brendinfga su isti. Brend je brend!

INTERNET BRENDING
Internet brending je deo brendinga primenjiv na globalnoj mreži. Imajući u vidu moć, uticaj i veličinu interneta kao medija, reklo bi se, ako ne i najvažniji deo brendinga.
Sveobuhvatan brending podrazumeva “napadanje” potrošača preko svih medija i na sve moguće načine: PR, brošure, katalozi, direktna prodaja, novinski članci, promocije, plaćeni oglasi, bilbordi, radio reklame, TV spotovi i naravno Internet!
Suština internet brendinga je pozicionirate vaš proizvod ili uslugu kao opštepoznat pojam i opšteprihvatljivu pojavu u svesti korisnika interneta.

ZAŠTO INTERNET?
Važno je spoznati pravo mesto interneta na listi prioriteta pri izboru medija za brendiranje. Internet svakako zauzima veoma važno mesto. Zamislite samo gledanost jedne televizije s nacionalnom pokrivenošću ali i posećenost nekog važnog i velikog sajta i svoju TV reklamu koja traje 34 sekunde i vaš baner koji traje nedelju dana. “Posetioci” za razliku od “gledalaca” imaju priliku da se mnogo bliže i bolje informišu o vašem brendu budući da će ih link odvesti direktno na vašu web prezentaciju.
Čak i da vam Internet kao medij nije interesantan, neki potrošač kome “zagolicate” maštu će poželeti da se detaljnije informiše o vama i vašem proizvodu i ponajpre vas potražiti na internetu zbog njegove dostupnosti. Ukoliko vas nema na internetu rizikujete da ozbiljnije poljuljate svoj stečeni ugled. Koja iole ozbiljnija kompanija još nema svoj sajt? Razmislite o tome!

Zašto nebismo pričali o istoj temi ali na nekim drugim i novim primerima?! E, ja ću stvar posmatrati sa Makedonske tačke

Šta mislite, šta je Makedonski nacionalni brend?!

Becutan

Prema listi međunarodne organizacije “Superbrands” na kojoj se našlo čak 25 proizvoda i brendova kompanija iz Makedonije našla se čuvena makedonska farmaceutska kompanija “Alkaloid” i njeni brendovi “Caffetin” i “Becutan”!!!

Caffetin

Šta kažete?!
Makedonske superbrendove izabralo je stručno veće sastavljeno od oko šezdeset predstavnika marketinških agencija, medija, akademskih stručnjaka i kompanija. Za rangiranje presudni su bili, između ostalog, odgovornost, kvalitet i različitost.

Alkaloid Skopje

______________________________________________________

Kafetin makedonski brend
Najprodavaniji makedonski lek “kafetin” koji se prodaje u 16 zemalja u svetu slavi 50 godina, a od kada se 1957. godine pojavio najpoznatiji brend fabrike Alkaloid iz Skoplja do sada je proizvedeno više od 10 milijardi tableta tog leka
Prema navodima skopskog dnevnika Vest, “kafetin” se svrstava među prvih pet brendova u Makedoniji i prodaje se u svim republikama bivše Jugoslavije.
Lek je registrovan kao analgetik sa izbalansiranim sastavom minimalnih količina paracetamola, kodeina i propifenazona, tako da za proteklih pola veka nije registrovan ni jedan slučaj neželjenih posledica.
Alkaloid je u međuvremenu proširio paletu lekom “kafetin kold” i “kafetin menstrual”, a u pripremi je i proizvodnja leka “kafetin plus” sa dodatkom prirodnog vitamina C.

Preuzeto sa: http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=4365

Reč je o analizi situacija u kojima deluje dva ili više donosilaca odluka koji imaju suprotne ciljeve. Ekonomisti se bave pitanjem što mozak “A” misli da će mozak “B” učiniti ako “B” misli da će “A” učiniti to i to.

Teorija igara posebno dolazi do izražaja u razumevanju trke u naoružanju. Vojne prednosti koje imaju, na primer, SAD u proizvodnji oružja ostaju samo privremene zato što suparnička strana, npr. Kina ili Rusija, svaki put brzo reaguje u imitiranju oružja da bi se neutralisala prednost.
Lep primer trke u naoružanju, između istoka i zapada na naročito slikovit način opisuje suštinu ove pojave. Naime, ukoliko postoji slučaj dupola ili oligopola, a pritom među njima postoje uzajamna respektovanja u pogledu nivoa cena i raspodele tržišta – svi uslovi nepotpune konkurencije postoje. Međutim, ukoliko u dotični sektor uđe još nekoliko preduzeća te “mirne vode” za čas bivaju uzburkane izuzev, ukoliko dođe do novog dogovora novih i starih učesnika u igri što se u praksi, zapravo, vrlo retko događa. U tom slučaju dolazi do izbijanja tzv. rata cena od kojeg potrošači imaju samo ekonomsku korist jer ovim dolazi do postepenog pada oligopolskog apsolutizma.

Realnije rečeno u meri u kojoj vlada netolerancija oligopolista koji međusobno konkurišu jedni drugima, sektorska cena i količina proizvodnje se približavaju uslovima kakvi vladaju u uslovima potpune konkurencije.
Dakle prevlast na tržištu se nastoji osvojiti na različite načine: pretnjama, zavaravanjem, otpočinjanjem ratova cenama, udruživanjem i sl.

Moć “Beautiful Serbie” je u konstantnoj komunikaciji sa velikim krugom ljudi koji se konstantno i neprestano širi tako da svaka plasirana informacija, zahvaljujući mogućnostima koje pruža globalna društvena mreža “Facebook”, dolazi do krajnjeg korisnika i tako utiče na njegove stavove o Srbiji i njenim turističkim potencijalima.

Pridružite nam se!
http://www.facebook.com/s.php?q=beautiful+serbia&init=quick#/pages/Beautiful-Serbia/50430808084?ref=search

Postoji nekoliko tehnika a najstarija, najčuvenija i najčešća je gravira. Verovali ili ne, sve se radi ručno na metalnoj pločici… jedan pogrešan potez i sve ispočetka…
Crtež na štamparskoj ploči se izrađuje vrlo komplikovano a najveći problem je, uglavnom, pronaći dovoljno dobre i strpljive umetnike. Komplikovan način rada zahteva od autora umeće i stručnost na najvišem nivou.
Ova tehnika jedina obezbeđuje da svaka novčanica bude original jer se otisak sa originalne ploče uvek smatra originalom. Kasnije se novčanice dorađuju, nanose se elementi zaštite, hologrami, kinegrami…

Kod nas u Srbiji je praksa da čitav posao obavlja Narodna banka a preko Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca Topčider. Srbija je jedna od retkih zemalja u svetu koja upotpunosti sama izrađuje svoj novac i uopđte ima “kovnicu” novca. Mnoge zemlje svoj novac izrađuju u inostranstvu, uglavnom u Švedskoj, Francuskoj, Nemačkoj ili Engleskoj…

Postoje neka ustaljena pravila kada je dizajn novčanica u pitanju: Prednja strana novčanice naziva se avers a poleđina ili naličje revers. Praksa je da se na aversu nalazi lik neke znamenite i zaslužne ličnosti i da je cela novčanica posvećena njemu.
Slikovitije ću ovo objasniti na primeru novčanice od 100.00 dinara: “stodinarka” je u potpunosti posvećena našem velikom naučniku i pronalazaču Nikoli Tesli. I avers i revers su ispunjeni motivima vezanim za Teslin život i delo. Njegov lik pojavljuje se čak dva puta (kao i na ostalim novčanicama iz ove serije), Transformator, skica generatora, formula za “Teslu”, golub…
Novčanice su uvek izrađene u jednoj dominantnoj boji zbog lakšeg prepoznavanja…
Novac je sredstvo trgovine i razmene, ali istovremeno i istorijski, politički, ekonomski, kulturni, filološki i umetnički dokument sredine i vremena u kom je nastao.

DIZAJN EURA

Euro je svojim dizajnom “srušio” koncepciju i prekinuo staru Evropsku tradiciju da se na aversu novčanice nalazi ljudski lik. Na prednjoj strani novčanica nalaze se kapije koje predstavljaju otvorenost i gostoprimstvo zemalja članica EU, dok se na poleđini nalaze mostovi koji simbolizuju zajedništvo i međusobnu saradnju evropskih zemalja.

U Decembru 1996. Evropski monetarni institut – prethodnica Evropske centralne banke – svečano je predstavio pobednički dizajn novih novčanica evra. Pobednik konkursa bio je Austrijanac Robert Kalina na čijim je novčanicama bilo prikazano sedam perioda evropskog razvoja.

Novčanica od 5 evra prikazuje arhitekturu klasičnog stila. Novčanica od 10 evra prikazuje romantičarski stil, ona od 50 renesansu. 100 evra prikazuju barok i rokoko stil. Novčanica od 200 evra opisuje doba “gvozdeno-staklene arhitekture” dok novčanica od 500 evra simbolizuje arhitekturu 20. veka.

ZANIMLJIVI LINKOVI:
– konkurs NBS za dizajn novčanica B:92
– Dizajner papirnih novčanica… JAT AIRWAYS