Čekanje posla je kao čekanje Godoa

Čekanje posla je uzaludna rabota-.
On (posao) sigurno neće doći sam niti ćete moći da ga „ščepate“ iz zasede dok bude „prolazio“ pored vas.

I dvojica Beketovih junaka iz “drame apsurda”, Vladimir i Estragon, su se načekali svog spasenja, Godoa, ali on nije došao…

fb-oglasPotreba da napišem ovaj članak mi se javila pre neki dan kada sam, na Fejsbuku,  učestvovao u raspravi nastaloj kao reakcija na oglas koji sam postavio na ovoj društvenoj mreži u okviru propagandne kampanje za upis u Školu knjigovodstva.

Napisao sam da je knjigovođa jedno od najtraženijih i najplaćenijih zanimanja u Srbiji i da je to zanimanje pritom društveno ugledno i poštovano. To je problem!

Dakle, morao sam da branim svoju tvrdnju o traženim i plaćenim poslovima. Na žalost, po mnogima, takvi uopšte ne postoje…

Priznajem, ja sam formulisao ovu „spornu“ rečenicu za koju neki (možda i mnogi) misle da ih lažem.

Prezentovao sam zvanične statistike i podatke koje sam godinama prikupljao iz različitih izvora među kojima volim da istaknem NSZ – Nacionalnu službu za zapošljavanje, Zavod za statistiku, portal „Infostud“, „Forbes“ i sl. i, istina, komercijalno ih usmerio u korist svog posla.

Po navedenim statistikama, istraživanjima i zaključcima, uopšteno, grupa zanimanja koju čine knjigovođe / računovođe, revizori i finansijski savetnici su, skoro uvek (u 95% slučajeva) među prvih pet na top listama najtraženijih i najplaćenijih zanimanja u Srbiji, regionu, Evropi…

Ako nije među prvih pet onda je, 100%, i uvek, među prvih deset na rang listi a pritom nikada nije na kraju ili začelju liste. U najvećoj većini slučajeva, grupa zanimanja o kojoj govorim (knjigovođe i srodni) su na drugom mestu, odmah iza kojekakvih „raznih sorti“ programera tj. grupe zanimanja vezanih za IT, web i sl.

Zašto se pojedini bune i burno reaguju na „glasno“ iznošenje ovih statistika?

Kratak odgovor – zato što im ne odgovaraju i ne prijaju.

Interesantno je da su to, gotovo uvek, oni koji se nikada nisu snašli za posao ili se nisu ostvarili u svojoj profesiji. Žao mi je zbog njih. Možda su pogrešili profesiju, možda nisu uspeli da se snađu ili, možda nisu hteli da se snađu!

Mnogi čekaju posao godinama i živi su dokaz za svoje tvrdnje. Izvesna gospođa (koja je nakon mog odgovora izbrisala svoj komentar) mi je napisala baš to: osam godina čeka posao u svojoj struci. Dakle, posla nema.

Istina! Posao se ne može dočekati, posao se mora pronaći.

Istok Pavlović je u Politici napisao odličan članak Čekači posla. Obavezno ga pročitajte celog a ja ovde navodim samo deo zaključka u kom kaže:

„Na kraju, „čekam posao” može da ima još jednu konotaciju, a to je „čekam dobru priliku”, što je negde između traženja i čekanja. Podrazumeva traženje, ali i odbijanje svake ponude za posao koja nema početnu platu od 1.000 evra i rukovodeće mesto. U suštini, i ova varijanta „čekanja posla” je kontraproduktivna, jer onaj ko zaista vredi vrlo brzo dogura do visoke plate, koliko god da je nisko počeo. Naravno, u normalnoj firmi.

„Čekači posla” najčešće će vam izneti racionalne razloge za svoje čekanje. Navodiće vam masu primera kako su tamo ili ovamo preko veze primili onoga ili ovoga, i kako drugačije ne može. Odličan izgovor za pasivnost. Kada im navedete kontraprimer, da se neko javio na konkurs i dobio posao, reći će vam „eh, to ti misliš, pa i tamo je sve namešteno, znam ja…”

Vratimo se sada na naslov ovog članka „Čekajući posao, Čekajući Godoa“:
Mnogima će, čekajući i ništa ne preduzimajući, proći čitava večnost, baš kao i Beketovim glavnim junacima. Čekajući spasenje, ova dvojica lupetaju bezvezne i prazne priče samo da im prođe vreme. Čitava situacija se pretvara u apsurd a čekanje u dosađvanje…

Pavlović, koga sam već citirao, kaže da se „Čekanje posla uglavnom radi tako što se igra pasijans na kompjuteru, ispijaju kafe uz prazne priče i bleji na „Fejsbuku”, a onda, kada posao dođe, sve to isto nastavlja se na radnom mestu.“

Ovakvo ponašanje „čekača posla“ je apsurdno i besmisleno. Pravdanje kako „za Rajka nema kape“, kako nema posla, kako su svi poslodavci prevaranti i sl. je presipanje iz prznog u šuplje (pošto „iz šupljeg u prazno“ i ima neke logike).

„Čekači Godoa“ su se uzalud nadali da će ih on pronaći i da će ih izvući iz besmisla u kome životare umesto da su se pokrenuli i preokrenuli ceo svet u svoju korist.

politika

Čini mi se da, kada današnjim Vladimirima i Estragonima spomenem posao koji lako može da se nađe i da se na njemu lepo zaradi, sipam so na živu ranu. Toliko ih iritiram da moraju da reaguju po principu „napad je najbolja odbrana“.

Mnogi će logično zaključiti kako sve ovo radim (reklamiram Školu knjigovodstva) iz ličnog interesa i kako bi sebi pribavio materijalnu korist. To je istina! Istina je, međutim, i da je ova Škola organizovala desetine besplatnnih predavanja na temu pronalaženja zaposlenja – “Korak do posla” kao i seriju besplatnih predavanja na temu pokretanja ličnog biznisa – kurs preduzetništva “Poslovni start”. I ovo sam, takođe, reklamirao na isti način i, isto tako, i to sam radio (i radim) iz ličnog interesa a on se drugim rečima zove entuzijazam. I za to svoje zadovoljstvo “zloupotrebljavam” sirote Vladimire i Estragone koji od ovih predavanja (naročito od “Korak-a do posla”) beže kao Đavo od krsta pa mi na predavanjima polovinu ljudi čine oni koji rade i zarađuju a hoće još više i još bolje. Neko će, znam, zaključiti da su prokleti i nezajažljivi.

Priznajem, baš sam zao i ciničan!

cekaonica

Šta znači „najtraženiji i najplaćeniji“?

Iskreno se nadam da niko nije pomislio i protumačio da to znači biti Madona ili Džordž Kluni. Govorimo o profesijama a, kao što znamo, većina pevača i glumaca (što su ovo dvoje spomenutih) niti su traženi niti su plaćeni. Najzad glumci i pevači ne spadaju u tražene i plaćene profesije. Madona i Kluni su uspešni pojedinci u svojoj branši a većina njihovih kolega izigrava dvorske lude ili tezgari po varoškim kafanama.

Da razjasnim, postoje zanimanja koja su tražena (prodavac u butiku ili marketu npr, pica majstor….), gde vrlo lako možete da pronađete posao ali za malu platu, a postoje i ona zanimanja koja su jako dobro plaćena (kontrolor leta npr., ali to zanimanje, u zemlji koja ima 1,5 aerodroma, nije baš tako traženo.).

Međutim, postoje i ona zanimanja koja su istovremeno i tražena i plaćena (a uz sve to i perspektivna, društveno ugledna i poštovana o čemu ću govoriti u tekstu ispod).

knjigovodja

Prezentovao sam statistike upravo tih zanimanja: Onih koji relativno lako dolaze do posla za relativno dobru platu a još im je lakše, ako su išta preduzetni, da isti posao pokrenu sami (naravno, uz određene kompetencije i smelosti), bez poslodavca, koji im nije neophodan (kao već pomenutom kontroloru leta npr.). Najzad, budućnost je u tzv. „mikro biznisu“ (jedan čovek – jedna firma) ali o tome u nekom narednom članku.

I još, za bukvaliste, i za njih vredi ona narodna „Nema leba bez motike“ odnosno nema novca tj. plate bez truda, rada, znanja, kompetencija, produktivnosti, poštenja, komunikativnosti, smelosti…

oglas-za-posao

Šta znači društveno ugledno i poštovano zanimanje?

Advokat je, npr., školski primer uglednog i poštovanog zanimanja. Lekar takođe. Lista uglednih i poštovanih zanimanja bi mogla da bude uistinu podugačka.

Nasuprot listi društveno uglednih, mogli bismo da napravimo i lisu zanimanja koja nisu društveno ugledna i poštovana. O ovim zanimanjima nije lako pisati i govoriti kako nekoga nebismo uvredili (savest) ali svi znamo da nabrojimo bar desetak takvih. Npr., kontrolor (kad već govorim o kontrolorima) u javnom gradskom prevozu. On (ili ona), ako ništa drugo, smetaju ljudima koji se voze jer ih prekidaju u razmišljanju, razgovoru, čitanju, slušanju muzike… Nećemo navoditi statistiku povreda na radu i napada na kontrolore u Beogradu.

posao-cekanje

Gde su knjigovođe? Na prvoj ili na drugoj listi?

Od knjigovođa zavise njihovi klijenti. Ako knjigovođa „odbije poslušnost“, klijent će biti u velikom problemu. Odatle, najgrublje rečeno, dolazi elementarno poštovanje, da ne kažem strahopoštovanje. Slično je i sa mnogim drugim profesijama, pa i već pomenutim advokatima i lekarima.

Međutim, ovo nije aspekt iz koga želim da posmatram i dokazujem svoju tvrdnju o društvenom ugledu i poštovanosti ovog zanimanja: Naime, knjigovođa je moćan da učini svom klijentu ono što on nebi mogao ili umeo da uradi sam. Knjigovođa, kao retko ko drugi, ume da posavetuje svog klijenta šta i kako da uradi da bi bolje poslovao ili platio manji porez (na pravdi Boga i po slovu Zakona, naravno.). Knjigovođa je tu da ga štiti i brani pred „napadom“ tržišnog ili finansijskog inspektora. Knjigovođa je, dakle, koristan i neophodan sa samim tim i poštovan.

S druge strane, realno, lepo je biti knjigovođa. On (ili ona) sedi u kancelariji, ima svoj sto, fotelju, računar… Rudar ima kramp i bušilicu. Kontrolor u GSP-u ima ono nešto što ne znam šta je…

Razlike su evidentne.

razlika

Šta ćete biti kad porastete, to je stvar Vašeg izbora. Pekar, lekar, apotekar… budite šta hoćete samo „budite“, nemojte da čekate. Godo sigurno neće doći, posao vas sigurno neće pronaći.

Na kraju, čika Jova Zmaj nas je još u drugom razredu osnovne škole školi učio:

Gašo, Gašo, tužan Gašo,
Šta će s tobom biti?
Gaša htede stolar biti
Težak mu je svrdo.
Posle htede kovač biti
Gvoždje mu je tvrdo.
On je hteo i tkač biti
Kidaju se konci.
I lončar je hteo biti
Al mu smrde lonci.
Zatim htede krojač biti
Al ga igla bode.
Što god Gašan poče radit,
Sve natraške ode!
Gašo, Gašo, lenji Gašo,
Šta će s tobom biti?

Gašo, Gašo, tužan Gašo,
Šta će s tobom biti?
Gaša htede pekar biti
Vrele su mu peći.
Gaša htede mesar biti
Al je teško seći.
Prohte mu se čizmar biti
Al udara čiris,
Još i ratar htede biti
Al mu smeta kiriš
Tad ćurčija htede biti
Opet igla bode
što god Gašan poče radit,
Sve sunovrat ode!
Gašo, Gašo, lenji Gašo,
Šta će s tobom biti?

Gašo, Gašo, tužan Gašo,
Šta će s tobom biti?
Gaša j mnogo započinjo,
Al ni jedno ne dočinjo.
E tako su leta prošla
Gaši starost došla.
Sad gladuje i jauče,
Plače, viče, huče
“O mladosti, lepo doba,
Ludo li ti prodje,
Kuku, lele, tužan Gašo,
Do čega li dodje!”
Teško svakom koji ne zna
Rada i zanata,
Gladovanje, jadovanje
Neradu je plata.

2 Responses to "Čekanje posla je kao čekanje Godoa"

  1. Juca
    Juca Posted on January 5, 2015 at 5:40 pm

    U potpunosti istinito..no nekim ljudima tesko pada istina na srce,(ako ga uopste imadu),pa je onda lakse izokrenuti reci u etar,i praviti povoljne,ako ne i povoljnije klime.No da ne filozofiram mnogo,to cu ostaviti sa sve buduce,pa i sadasnje Godoovce..(ko procita,razumece,ko ne razume,neka procita dva puta,minimum).U svakom slucaju,knjigovodje i racunovodje menjaju svet,doduse,sturo,ali i to je promena.
    Sto bi Tin Ujevic rekao:”Covek u zivotu treba imati kraj sebe tri osobe:dobrog lekara,pouzdanog druga i vernog racunovodju.Jedino tako moze (pre)ziveti.”

    Pozdav!

  2. Goca
    Goca Posted on August 12, 2015 at 9:54 am

    Potpuno tačno. Ja obično ne ostavljam komentare, ali pošto bi ovo bili i moji komentari na sve čekače, teoretičare, uzbunjivače i slične neradnike.

Leave a Reply