Deda Mraz i sve ono što (ne) znamo o njemu

Deda Mraz je izmišljeni lik koji deci donosi poklone za vreme zimskih praznika počev od svetog Nikole pa do Božića, svkako, uključujuči i Novu Godinu. U većini zapadnoevropskih zemalja vezuje se za Božić (Father Christmas) a u manjem delu za svetog Nikolu (Svjati Nikolaj, Saint Nicolas, Sant Nikolaus, Santa Claus). U istočnoj Evropi uglavnom se vezuje za Novu Godinu i naziva se Deda Mraz (Ded Moroz na ruskom).

Deda Mraz se i kod nas nekada (pre II Svetskog rata) primarno vezivao za Božić i bio je čuven kao Božić bata ali je dolaskom komunizma i ateizma prihvaćen istočnjački model.

Sveti Nikola ili Deda Mraz

Deda Mraz (ili kako god?) svoje poreklo vuče iz starih religija slovenskih i germanskih naroda koji su po prihvatanju Hrišćanstva svoja stara verovanja kombinovali sa likom hrišćanskog episkopa Nikole.
Opšteprihvaćena predstava Deda Mraza na Zapadu je da je on stariji čovek, duge sede brade, obučen u crveni kaput koji leti sa saonicama koje vuče devet (izvorno osam) irvasa sa torbom punom poklona za dobru decu. U domove se obično spušta niz dimnjak otvorenog kamina, obavezno noću kako ga deca nebi videla, a poklone ostavlja u čarapama, čizmama ili ispod okićene jelke. Deda Mraz živi u svom selu daleko na severu ili čak na Severnom polu. Kao njegova domovina često se pominje zemlja Laponija (severni deo Finske). On tamo živi sa svojim patuljcima koji tokom čitave godine vredno rade proizvodeći igračke za dobru decu koje će im Deda Mraz podeliti u Novogodišnjoj ili pak Božićnoj noći.

Sneguročka i Ded Moroz u Rusiji

Na istoku, u Rusiji, Deda mraz se osim u crvenoj, često pojavljuje i u plavoj odori. Živi negde na severu ili u Sibiru a njegove sanke ne vuku irvasi nego konji (tzv. Ruska trojka). Interesantno je da „Ruski“ Deda Mraz (Ded Moroz) ima i svoju pratilju, Sneguročku.

Sneguročka je obično lepa devojka plave kose sa pletenicama ili lepa i dobra devojčica, takođe sa plavim pletenicama, Dedamrazova unuka.

Deda Mraz nije uvek dobar

Deda Mraz u Rusiji ume da bude i opasan. Naime, deci koja nisu bila dobra umesto poklona daće im komad uglja. Danas Deda Mraz nije baš tako strog pa će umesto uglja deci simbolično dati crne slatkiše (nešto nalik „Negro“ bombonama). Naime, ruski Deda Mraz je izvorno bio zao, starac Mraz koji je donosio zimu, opaki čarobnjak koji je voleo da zaleđuje ljude.
Legende kazuju da je otimao decu i odnosio ih na ramenu u svom velikom džaku. Roditelji otete dece su morali da mu daju poklone kako bi otkupili svoju decu. Ipak, vremenom je sve postalo bolje i drugačije; pod uticajem hrišćanstva, lik Deda Mraza je izmenjen, za početak je pored kažnjavanja hteo i da nagradi poštenje i dobrotu… najzad, postao je sasvim dobar i ljubazan i počeo je da daje poklone deci (čak i kad su nevaljala – „Negro“ bonbone). Pretvoren u novu, pozitivnu ličnost, nalik skandinavskom svetom Nikoli. Ubrzo je široko prihvaćen, a i komercijalizovan kao i njegov zapadni parnjak.

Veštica Befana u Italiji

I Italijanski deda mraz ima svoju pratilju, bolje reći preteču. Zove se Befana.

To je stara žena koja u Novogodišnjoj (a ranije u Bogojavljenskoj) noći leti svetom na svojoj metli, obilazi sve domove i dobroj deci deli poklone. Befana takođe ume i da kazni decu koja su bila nevaljala dajući im umesto poklona komad uglja. Sva je crna i čađava jer se u kuće spušta niz dimnjak… dakle, jasno! Jasno je i da je to ono čime danas plašimo decu – veštica koja je pak, nekad i dobra.

Crni Petar u Holandiji

Holandski i Belgijski Deda Mraz se zove Sveti Nikola i takođe ima svojg pomoćnika Crnog Petra koji se umesto njega penje po krovovima i spušta se niz dimnjak. Baš otud je odeven u crno, sav je crn i garav po licu i nosi alate za čišćenje dimnjaka. Donosi sreću kada ga vidite, baš kao i svaki dimnjačar.

Demon Krampus u Alpima

U Alpima Deda Mraz ima svog „predhrišćanskog“ pratioca koji se zove Krampus (pratilac Svetog Nikole). On je demon koji grdi i plaši nevaljalu decu. U tim oblastima mladići se, tokom prve dve nedelje decembra (posebno u veče 5. decembra) oblače u kostime Krampusa i plaše decu zarđalim okovima i zvonima.

Agios Vasilis (Grčki Deda Mraz)

I grci imaju svoju verziju Deda Mraza. On se tamo zove Agios Vasilis (Άγιος Βασίλης) i zapravo nema mnogo veze sa svetim Nikolom i ostalim atributima iz zapadnjačke kulture. Pod uticajem globalizacije sve više liči na klasičnog Deda Mraza. Po legendi, sveti vasilije je dobar i ljubazan čovek koji dolazi iz Male Azije i deci donosi poklone. Takođe, on pomaže siromašnima, bolesnima i sl. Izvorno, fizički, on je sušta suprotnost Deda Mrazu; on je visok i stasit sa gustom crnom bradom i prodornim crnim očima…

Božić Bata ili Srpski Deda Mraz

A srpski Božić Bata? On je nastao negde u 19. veku i karakterističan je samo za Srbe. Na žalost, kao što je već rečeno, srbi su prihvatili Istočnjačko-globalističku verziju Deda Mraza a Božić Bata se „izgubio“ u vremenu. Pominje se u nekim dečijim pesmicama (npr. “Božić, Božić bata, nosi kitu zlata…”). Nigde na internetu nije moguće pronači sliku gde bi se videlo kako je on izgledao. Postoje samo pisani tragovi koji govore da Božić bata ima tamnu šubaru i kožni gunj (ogrtač), a na ramenu jutani džak, pun raznih poklona: drvenih igračaka, suvih šljiva, oraha, pletenih prsluka, vunenih kapa i rukavica… Božić batu bi najčešće glumio domaćin, tj. najstariji u porodici. Adekvatno bi se kostimirao i dolazio spolja, kroz sneg, truptao i „batao“ (izgubljeni glagol u Srpskom jeziku od kog dolazi njegovo ime) ispred ulaza u kuću stresajući tako sneg sa nogu, dok su deca netremice zurila ka vratima iščekujući njegovu pojavu.
Globalni Deda Mraz (Santa Claus) u verziji u kakvom ga danas poznaje ceo svet nastao je krajem 19. Veka kada ga je američki karikaturista Tomas Nast ilustrovao i objavio u jednom njujorškom magazinu. Deda Mraz se pojavljivao u odeći različitih boja, da bi se crvena konačno ustalila preuzimanjem za maskotu od strane kompanije „Coca-Cola“ koja je nastavila da ga kreira i menja za svoje potrebe što mu je donelo planetarnu slavu i popularnost.

Mikulaš, Babbo Natale, Papa Noel…


Deda mraz po raznim zemljama i krajevima sveta ima još mnogo imena: Mikulaš (Mađarska), Joulupukki (Finska), Jultomten (Švedska), Babbo Natale (Italija), Weihnachtsmann (Nemačka), Moș Crăciun (Rumunija), Božiček (Slovenija), Djed Bođičnjak (Hrvatska), Дядо Коледа (Bugarska), Père Noël (Francuska), Papá Noel (Španija)…