Dizajn novčanica

Dali ste se ikada zapitali ko dizajnira novac i kako se to radi?!
Prvo što mogu da kažem jeste da stvar uopšte nije zezanje i da ovde nije dovoljno samo biti kreativan… Štampa svega toga je tek posebna priča ali to nije tema ovog teksta. Govorimo o dizajnu.

Postoji nekoliko tehnika a najstarija, najčuvenija i najčešća je gravira. Verovali ili ne, sve se radi ručno na metalnoj pločici… jedan pogrešan potez i sve ispočetka…
Crtež na štamparskoj ploči se izrađuje vrlo komplikovano a najveći problem je, uglavnom, pronaći dovoljno dobre i strpljive umetnike. Komplikovan način rada zahteva od autora umeće i stručnost na najvišem nivou.
Ova tehnika jedina obezbeđuje da svaka novčanica bude original jer se otisak sa originalne ploče uvek smatra originalom. Kasnije se novčanice dorađuju, nanose se elementi zaštite, hologrami, kinegrami…

Kod nas u Srbiji je praksa da čitav posao obavlja Narodna banka a preko Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca Topčider. Srbija je jedna od retkih zemalja u svetu koja upotpunosti sama izrađuje svoj novac i uopđte ima “kovnicu” novca. Mnoge zemlje svoj novac izrađuju u inostranstvu, uglavnom u Švedskoj, Francuskoj, Nemačkoj ili Engleskoj…

Postoje neka ustaljena pravila kada je dizajn novčanica u pitanju: Prednja strana novčanice naziva se avers a poleđina ili naličje revers. Praksa je da se na aversu nalazi lik neke znamenite i zaslužne ličnosti i da je cela novčanica posvećena njemu.
Slikovitije ću ovo objasniti na primeru novčanice od 100.00 dinara: “stodinarka” je u potpunosti posvećena našem velikom naučniku i pronalazaču Nikoli Tesli. I avers i revers su ispunjeni motivima vezanim za Teslin život i delo. Njegov lik pojavljuje se čak dva puta (kao i na ostalim novčanicama iz ove serije), Transformator, skica generatora, formula za “Teslu”, golub…
Novčanice su uvek izrađene u jednoj dominantnoj boji zbog lakšeg prepoznavanja…
Novac je sredstvo trgovine i razmene, ali istovremeno i istorijski, politički, ekonomski, kulturni, filološki i umetnički dokument sredine i vremena u kom je nastao.


DIZAJN EURA

Euro je svojim dizajnom “srušio” koncepciju i prekinuo staru Evropsku tradiciju da se na aversu novčanice nalazi ljudski lik. Na prednjoj strani novčanica nalaze se kapije koje predstavljaju otvorenost i gostoprimstvo zemalja članica EU, dok se na poleđini nalaze mostovi koji simbolizuju zajedništvo i međusobnu saradnju evropskih zemalja.

U Decembru 1996. Evropski monetarni institut – prethodnica Evropske centralne banke – svečano je predstavio pobednički dizajn novih novčanica evra. Pobednik konkursa bio je Austrijanac Robert Kalina na čijim je novčanicama bilo prikazano sedam perioda evropskog razvoja.

Novčanica od 5 evra prikazuje arhitekturu klasičnog stila. Novčanica od 10 evra prikazuje romantičarski stil, ona od 50 renesansu. 100 evra prikazuju barok i rokoko stil. Novčanica od 200 evra opisuje doba “gvozdeno-staklene arhitekture” dok novčanica od 500 evra simbolizuje arhitekturu 20. veka.

5 Responses to "Dizajn novčanica"

  1. Дарко Бабић
    Дарко Бабић Posted on September 6, 2009 at 4:40 pm

    Ух, мене ова тема веома занима.

    За многе, укључујући и моју маленкост, “стодинарка” је наша најконтровезнија новчаница.

    Наиме, ради се о формули која је употребљена. Јединица за магнетну индукцију [T] се изражава преко изведене јединице [Wb] иако је правило да се све јединице изражавају преко основних јединица. Да Никола Тесла није био амерички држављанин ми би смо данас имали тужбу пред међународним судом од Немачке због величање нашег научник на рачун једног немачког. У супротном у нашу заштиту Сједињене Америчке Државе би моментално стале.

    Правилна формулација јединице за магнетну индукцију: Т=kg÷(A ∙ s²)

    Имамо и други моменат. Као што се зна како се изведене јединице изражавају тако се зна које се јединице у Републици Србији користе по слову Закона. Не може миља него километар. Бројеви се изражавају арапским цифрама, а не римским. Ко би платио рачун за телефон на коме пише да дуг износи MDLXIV динара (1564 динара)!?

    Тако исто српски језик не може да се записује латиничким писмом. Може само ћирилица, тако да НБС прави опасан преступ. Уставни суд је већ једном разматрао ово питање и прогласио се ненадлежним, али знате како – НБС може новчанице и да испише само глагољичним писмом и да то правда повећањем заштите од фалсификовања.

  2. admin
    admin Posted on September 6, 2009 at 5:28 pm

    Uh, i mene sad ovo veoma zanima!
    Još me više zanima odakle si “iskopao” sve ove podatke? Svaka čast!
    Ne mogu da ulazim u raspravu sa tobom u vezi ovoga jer ne znam mnogo o toj temi mada se ovako načelno, poprilično slažem sa tvojim mišljenjem!
    Meni je inspiracija za pisanje ovog teksta prvobitno bio Nikola Tesla kao Srpski brend ali sam, na kraju, priču sveo na novac i dizajn novčanica…

    Zanimljivo je da postoje krugovi koji bi Njegoša, kao Crnogorca, izbacili sa “dvadesetodinarke”! Nasam se da se ovo nikada neće dogoditi…

  3. Дарко Бабић
    Дарко Бабић Posted on September 7, 2009 at 12:08 pm

    Скоро све сам пронашао на Интернету. Ово су најбитнији извори:

    1) Опаска Александра Трбојевића рођака Николе Тесле(http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=list_reviews&int_itemID=87364)

    2) Иницијатива за проверу Уставности употребе латиничког писма на новчаницама и кованицама (http://fusnote.mojblog.rs/p-105510881086108710721086-108910721084-10851072-105910891090/39458.html).

    У претходној поруци сам написао саму суштину. То све може да се поткрепи одговарајућим чињеницама и законским прописима.

    +++

    Али Његош се изјаснио као Србин. Друга је ствар што је народ у Србији распамећен па термин “Црногорац” карактерише као етнички а не као географски појам.

  4. Дарко Бабић
    Дарко Бабић Posted on September 7, 2009 at 12:10 pm

    Скоро све сам пронашао на Интернету. Ово су најбитнији извори:

    1) Опаска Александра Трбојевића рођака Николе Тесле http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=list_reviews&int_itemID=87364

    2) Иницијатива за проверу Уставности употребе латиничког писма на новчаницама и кованицама http://fusnote.mojblog.rs/p-105510881086108710721086-108910721084-10851072-105910891090/39458.html

    У претходној поруци сам написао саму суштину. То све може да се поткрепи одговарајућим чињеницама и законским прописима.

    +++

    Али Његош се изјаснио као Србин. Друга је ствар што је народ у Србији распамећен па термин “Црногорац” карактерише као етнички а не као географски појам.

  5. Bronzic
    Bronzic Posted on June 17, 2011 at 7:53 am

    Ha ha :) i meni se baš baš dopadaju, slatki mali evričići…

Leave a Reply