Jednog dana, tražeći neke fotografije Crne Gore, u Google pretraživaču slika ukucam pojam „Montenegro“ i ostanem začuđen! Na prvoj stranici našla se moja kreacija – logotip koji sam napravio, onako, bezveze…
Da stvar bude još interesantnija, nisam ja „krivac“ za ovaj uspeh!
Neko je sa Fejsbuka, gde sam ga objavio, „ukrao“ taj logotip i zakitio se njime na portalu oglasi.com…

.

Jednog, nazovi, „logodizajnera“ naročito nerviraju loši, čudni i na bilo koji način „uvrnuti“ logotipi.
Sećam se da sam, nekada davno, dok nisam ni znao šta je tačno logotip, bio impresioniran tadašnjim logotipom Crnogorskog turizma (Turističke organizacije Crne Gore). Retko koja zemlja je tada imala ovako „razigran“ i slikovit „pečat“.

.

Takođe, sećam se i svog besa kada je objavljen novi, i sada aktuelni logotip TOCG-a. Uz sve napore da ga shvatim i razumem, ne mogu da ga povežem sa Crnom Gorom kao turističkom destinacijom. Ljudi se vremenom na sve naviknu ali ja i dalje jedva čekam dan kada će TOCG poraditi na svom imidžu odnosno vizuelnom identitetu.

Svojevremeno sam pročitao jedan tekst u kom autor navodi da su u prvoj verziji logotipa preovladavale zelene i sive nijanse te da je takav previše asocirao na maskirnu uniformu pa je, u skladu sa tim, dodatno redizajniran… Isti autor analizira karakterističnu šaru koja, čas jeste – čas nije, deo logotipa i kaže da je ovo navodno prikaz reljefa Crne Gore (!?!) te da ga asocira na „istisnutu temperu“….

.

Ko zna, da ne volim toliko Crnu Goru možda mi ni njen logo nebi smetao… (podjednako sam se nervirao i zbog lošeg rešenja novog grba, zastave… ali ovo su relativno nepromenljive kategorije…)

I tako, jednom prilikom, iz čistog entuzijazma, uradim Crnoj Gori logotip po svojim estetskim kriterijumima i, neznajući šta bi sa njim, na Facebook-u osnujem Fan page „Beautiful Montenegro“ gde kao logotip postavim ovu moju kreaciju…

Tako je sve počelo…

Postavi na Fejs

Mislim da bi i bez slike uobraženi glas ovog tipa sve rekao…
I na kraju reklame, shvatite kako je sve zapravo super i kako je i ovaj tip skroz cool… prosto vam dođe da spakujete kofere…
Reklama je odlična!!!

Današnje jezero nosi naziv Skadarsko i važi za najveće na Balkanu! Međutim, nije od uvek bilo tako – svojevremeno ga je rimski car Tit Livije nazvao močvarom!
Od starog Rima pa do danas štošta se promenilo. Tako je sve do 1858. godine jezero bilo samo veća bara koju je narod nazivao Veliko blato. Te godine je, nakon jednog jakog olujnog nevremena Drim iz albanskih planina doneo i na ušće Bojane sručio toliko peska i mulja da se korito te reke pomerilo, a od one bare nastalo današnje najveće jezero na Balkanu.
Teren koji pokriva jezero, nekada, za vreme Nemanjića, Crnojevića i Balšića, bio je prostrana plodna ravnica na kojoj se uzgajalo žito i pamuk. Plavljenjem terena izgubljeno je plodno tle ali je, za uzvrat, priroda darovala savršenstvo.
Od tada pa sve do danas Skadarsko jezero postalo je carstvo prirode i kulturno istorijske baštine i više nego vredno hvale koju mu poklanja ovaj tekst!

Skadarsko jezero

Sveukupan ambijent, bistra voda po kojoj plove divlje patke, lokvanji, trska i ostalo močvarsko raslinje je nezaboravna impresija koju stiče svaki posetilac ovog, u svetu jedinstvenog lokaliteta. Slikoviti gradići na obali poput Virpazara i Rijeke Crnojevića svojim izgledom, starim kamenim građevinama ostavljaju utisak kao da je vreme zaustavljeno pre stotinu godina i da se od tada ništa nije promenilo. Atmosfera je naprosto savršena!

Jezero ima razuđenu obalu s nizom prelepih plaža, zaliva, poluostrva i ostva čiji arhipelag čini, možda i najveću čar i lepotu jezera. Ovde ih ljudi nazivaju Gorice a ima ih ukupno 50 od čega njih 20 nosi crkve i manastirske komplekse. Shodno ovome, ne čudi što ovaj kraj zovu “Zetska Sveta Gora”!
Neka od njih su: Lesendro koje nosi ostatke istoimene Crnogorske tvrđave koja je u vreme Njegoša II služila kao zaštita od turskih napada i osiguravala neometan ribolov i trgovinu. Danas je ostrvo spojeno sa kopnom nasipom preko kog ide autoput i pruga Podgorica – Bar), zatim, Grmožur koje popularno zovu i “Alkatraz” jer ga je Crnogorski kralj Nikola pretvorio u tamnicu i zloglasni zatvor u koji je zatvarao političke protivnike. I u doba komunizma Grmožur je služio kao predstanica za Goli otok. Na njemu se nalaze ostaci stare turske tvrđave koja je služila kao pandan crnogorskoj tvrđavi Lesendro.

Ostrvo Grmožur

Starčevo ili Starčeva gorica nosi naziv po starcu tj. ocu Makariju čudotvorcu koji je ovde podigao crkvu Uspenja presvete Bogorodice (1376-1378). U ovom manastiru osnovana je prepisivačka škola u kojoj su monasi prepisivali crkvene knjige. Na ostrvu se nalazi grob prvog štampara ćiriličnih knjiga Božidara Vukovića Podgori-čanina.
Ostrvo Moračnik takođe nosi crkvu presvete Bogorodice kao i manastir (građen od 1404. do 1417 god.). Kompleks čini i velika četvorougaona kula Prig koja je služila za odbranu crkve i manastira.
Gorica Beška nosi manastir i dve crkve: crkvu presvete Bogorodice iz 1439. godine koju je podigla Jelena, kći srpskog kneza Lazara, i crkvu sv. Đorđa čiji su ktitori bili Đurađ Stracimirović-Balšić i njegova žena Jelena.
Ostrvo Kom poseduje crkvu posvećenu Uspenju Bogorodice – jedinu na jezeru u kojoj je sačuvan živopis a sve to zahvaljujući skrivenosti i nepristupačnosti terena – u kamenjaru na ogranku Ondrijske gore… Crkva je građena u 15. veku kao zadužbina i mauzolej Crnojevića. U njoj se su grobnice Stevana Crnojevića – vladara Zete i Mare – majke Ivana Crnojevića.

Skadarsko jezero

Manastir na ostrvu Vranjina posvećen je svetom Nikoli. Sredinom 13. veka osnovao ga je zetski episkop Ilarion. Svojevremeno je u manastiru bilo i sedište zetske mitropolije, sve do dolaska Turaka koji su ga srušili i pretvorili u vojnu tvrđavu. 1886. godine manastir je obnovljen zahvaljujući knjazu Nikoli I Petroviću. Sedamdesetih godina prošlog veka pronađena su i iskopana stara crkvena zvona i ona se danas nalaze u muzeju na Cetinju.
Na skadarskom jezeru se nalaze dve negdašnje državne prijestonice: Žabljak i Rijeka Crnojevića:
Žabljak je posebna atrakcija i znamenitost skadarskog jezera, grad-tvrđava na vrhu iznad Rijeke Crnojevića neobičan po tome što u doba vodostaja postaje ostrvo. Istorijsko je mesto i prestonica zetskih vladara Crnojevića. Kasnije je (u XV veku) vladar Ivan Crnojević, pod pretnjom turske najezde, preselio prestonicu na Cetinje.
Postoje ideje da Žabljak ponovo postane prestonica – ovoga puta ekološke države Crne Gore (ekološka prestonica).
Rijeka Crnojevića se nalazi na zapadnoj obali jezera. Ona je, takođe, srednjevekovna prestonica crnogorske države. To malo i živopisno ribarsko mesto nekada je bilo jak trgovački i upravni centar. Na brdu iznad grada podignuta 1475. godine tvrđava Obod gdje je Crnogorski vladar Ivan beg Crnojević 1494. godine osnovao prvu štampariju u kojoj je štampana prva ćirilična knjiga na Slovenskom jugu “Oktoih”
Simbol Rijeke Crnojevića je Mostina – kuća i kameni most koje je Ivan beg podigao 1855. godine a most je vodio ka Obodskoj štampariji. Pre balkanskih ratova Rijeka je bila manifakturni i zanatski centar s nizom proizvodnih delatnosti i starih zanatlijskih radnji. Između ostalog, ovde je otvorena prva apoteka u Crnoj Gori, prva radionica oružja, fabrika “Marica” gde se proizvodio sedef tj. biser od riblje krtljušti.
Vranjina je slikovito ribarsko seoce na istoimenom ostrvu. Ovde je centar i sedište uprave Nacionalnog parka. Zahvaljujući svom položaju uz magistralu i danas je prilično živo mesto karakteristično po velikom ulovu jezerske ribe koju meštani iznose na Pazar.
Skadarsko jezero čuveno je po ovim ali i drugim nepomenutim mestima poput Karuča, Dodoša, Murića… Sva ova mesta odišu izuzetnim ambijentom, prepoznatljiva po starim ribarskim kućama, kamenim mostovima, vodenim mlinovima, gumnima…

Posmatrajući jezero s aspekta prirodnih lepota, flore i faune, peščanih plaža i mesta za opuštanje stičemo još jednu, veoma jaku impresiju. U i na jezeru žive brojne endemske i reliktne vrste koje, osim na Skadru nije moguće sresti nigde na svetu!
Skadarsko jezero je oaza ptičijeg, ribljeg i biljnog sveta. U slivu jezera živi čak 264 vrsta ptica od kojih mnoge spadaju u proređene ili ugrožene i 48 vrsta riba među kojima su i endemske vrste Ukljeva i Krap (vrsta plemenitog šarana koji dostiže težinu i do 30kg).
Još jedno čudo karakteristično za Skadarsko jezero su vrste poput jegulje, kubla, cipla i skakavice koje su inače morske ali povremeno žive i u slatkim vodama Skadarskog jezera.
I među pticama je moguće pronaći mediteranskih vrsta kakva je Galeb (sivi i obični) ali i toliko neobičnih za ovo podneblje poput Pelikana (Pelecanus crispus) ili veoma retke crne afričke čaplje koja se gnezdi samo na jednom ostrvu uz obalu Mauritanije. Skadarsko jezero predstavlja svojevrsni sabirni centar raznovrsnih ptica počev od pomenutih afričkih vrsta sve do velikog dela sibirskih plovuša koje ovde zimuju.

Skadarsko jezero

Neke zanimljive vrste su i: kraljevski orao, orao bjelorepan, beloglavi sup, divlja patka, gnjurac, ibis, čaplje, droplje… Kudravi pelikan je ugrožena vrsta, evropska retkost i maskota Nacionalnog parka.

Skadarsko jezero je kao stanište vodenih ptica Ramsar konvencijom 1996. godine uvršteno u svetsku listu močvara od međunarodnog značaja.
Od ostalih šumskih životinja, sisara, izdvajaju se: zec, veverica, vuk, lisica i divlja svinja.
Od vodenih biljaka posebno su zanimljivi: žuti i beli lokvanj ili pak, kasaronja (Trapa natans) – veoma čudna vrsta vodenog oraha koja je, takođe, reliktna vrsta karakteristična samo za ovo podneblje.

Žuti lokvanj

Površina jezera je prekrivena ćilimom barskog bilja i trske, obala i ostrva su obrsla lovorikom, bršljanom i šibljem što, sveukupno, stvara jedinstven ugođaj i atmosferu uz miris divljeg nara i karakteristično galsanje divljih ptica – idealno mesto za bird watching i foto safari.
Ostrvo Beška čuveno je po kolonijama divljih golubova i sova, zatim, ostrvo galebova i ostrvo čaplji… Na lovorovim stablima smestila se raritetna kolonija sa oko 40 gnezda sivih čaplji, koja je sredinom sedamdesetih godina opisana kao jedina poznata kolonija čaplji na lovorima.
Nesumnjivo, Skadarsko jezero je jedinstvena prirodna, ambijentalna i duhovna celina čiju atmosferu i ugođaj nije moguće preneti perom i objektivom već ju je neophodno lično doživeti i osetiti svim čulima.

Tekst objavljen i na portalu ViaBalkans.com

Godinama planiran, dugo i pažljivo projektovan, portal je zaživeo i to moćniji i blistaviji nego što se prvobitno očekivalo!

ViaBalkans.com bavi se temama kao što su turizam, putovanja, destinacije… Cilj mu je predstavljanje svih turističkih destinacija na širem geopolitičkom prostoru Balkanskog poluostrva.
Obuhvata turističke destinacije u ukupno 11 zemalja (Srbija, Crna Gora, Hrvatska, Grčka, Turska, Rumunija, Slovenija, Bugarska, Makedonija, Albanija i Bosna i Hercegovina) bez obzira na nivo razvijenosti turizma i ekskluzivnosti samih turističkih destinacija. Tako će se na istom mestu i pod jednakim uslovima naći i novootkriveni turistički potencijali u južnoj Bugarskoj i razvijeni turistički centri duž Egejske obale ili Jadrana…

Portal ViaBalkans.com podeljen je organizaciono u 5 kategorija i 23 podkategorije uključujući i nekoliko zasebnih stranica kao što su info stranice, zanimljivosti i sl.

Realizacija projekta krenula je potpuno neočekivano, u razgovoru sa sadašnjim poslovnim partnerom i web genijem Milanom koji je na sebe preuzeo tehnički deo posla a potom su usledile akcije na svim “frontovimma” počev od planiranja organizacije, biranja softverske platforme, dizajniranja, kodiranja, programiranja, pisanja sadržaja… I, nakon nekoliko meseci upornog rada dobili smo odličan rezultat:

Turizam i Balkan su veoma zahvalne teme za sadržaj jednog portala. Balkan je jedno od nekoliko Evropskih poluostrva ali je definitivno naslabije organizovano u svakom smislu. Iz tog razloga, izabrano je baš ovo područje koje do sada niko nije pokušao da poveže na ovaj način. I zaista, u istom “društvu” su se našle nezamislive kombinacije: Srbija i Albanija, Hrvatska i Slovenija , Grčka i Turska… Takođe, i potpune različitosti poput Šumadije i Peloponeza, Transilvanije i Hercegovine, Pelagonije i Štajerske…
Sve je to Balkan! Uistinu, uslovno rečeno!

Nisam imao više od 6 sekundi za posmatranje ali sam uočio čudne, još neviđene farove, krov koji nema „nikakvu“ vezu sa ostatkom karoserije i naravno, nov i jedinstven logotip! Čudno, ali logo (u auto industriji se to zove „znak“) je prvo što primetim na bilo čemu, valjda je reč o profesionalnoj deformaciji a možda i nije obzirom da je logotip inače ono što prvo treba da se uoči i čemu inače služi. Biće da je ovaj logo pun pogodak. A biće i da mi je logo dizajn uža specijalnost

Naravno, nisam odmah uočio o kom modelu se tačno radi pa sam ga, kasnije, jedva pronašao na internetu. Već sam pomislio da sam ishalucinirao i da mi se javila vizija savršenog automobila pa nisam znao da li da se uhvatim olovke i papira i da skiciram svoje snoviđenje i šaljem ga direktno u Francusku ili da se preškolovavam na industrijski dizajn… Ne znam čak ni kako sam zapazio da se radi baš o Citroenu budući da savšenstvo od znaka nema nikakve veze sa onim što svi poznajemo.

Da je automobil zaista stvoren za mene potvrđuje i činjenica da proizvođač nudi nebrojene mogućnosti personalizacije, pa je gotovo nemoguće sresti dva istovetna primerka na putevima. (38 različitih boja karoserije, 12 različito dizajniranih kompleta felni, nalepnica za ukrašavanje krova, retrovizora i ostalih detalja te tri nivoa opreme – Chic, So Chic i Sport Chic – “Užas”!!!)

Ima i nešto loše u svemu ovome: tek sam počeo sa otplatom Punta koji mi više nije uzbudljiv

Sada bih se detaljnije osvrnuo na najsavršeniji detalj na savršenom savršenstvu: Logo tj. znak!
Nekada davno fabrika Citroen proizvodila je zupčanike sa strelastim ozubljenjem (double helix ili double chevron zupčanik) koji su veoma tihi u radu. Dva takva zupca je čuveni Andre Citroen uzeo kao amblem kompanije koja je 1919. počela da proizvodi automobile.

Njegova svojevrsna geometrija i simetrija čine ga jednostavnim i lako pamtljivim a u isto vreme savršenim i neponovljivim. Prilikom proslave 90 godina postojanja predstavljen je novi logo koji i dalje predstavlja dva znaka “chevron”, međutim sada su redizajnirani i sa zaobljenim ivicama, takođe, i naziv Citroen dobio novi font.
Već nekoliko godina zaredom Citroenov logo je proglašavan za najbolje dizajniran logo u autoindustriji!
Takođe, Citroen je jedinstven primer u svojoj branši i on svoj logo gotovo redovno prilagođava automobilima na koje ga stavlja, dok ostali decenijama ostaju verni jednom dizajnu. Kako objašnjavaju njegovi dizajneri, cilj je da znak ne naruši harmoniju i stil prednjeg dela.

Dakle, ovim se objašnjava i novotarija na ovom modelu čiju simboliku ne treba posebno objašnjavati: jednostavno, neodoljivo i jasno asocira na naziv modela. Poenta njegove savršenosti je u savršenoj stilizaciji i obradi.

Što se Citroenovih modela kroz istoriju tiče najveće legende su: Traction Avant, čuvena gangsterska limuzina, žaba “DS” i “2CV” ili čuveni Spaček.. ovoj listi lično pridodajem i CS3 za koji sam uveren da će ući u legendu.

Još uvek nemam strategiju, ali mora da postoji način na koji ću „usvojiti“ tj. prisvojiti ovog mališana:)

Predavanje na temu „Vizuelni identitet – Corporate design – Grafički standardi“ apsolventima odseka za Marketing

Preuzmite Power point prezentaciju

Kombinacija teorije i prakse odnosno definisanja elemenata vizuelnog identiteta, njihove uluge i važnosti u Marketingu, standardima, običajima i sl.
Drugi deo predavanja odnosio se na studije slučaja gde su studenti uz moju pomoć, na osnovu datog primera, analizirali različite elemente vizuelnog identiteta i donosili određene zaključke.
Treći deo odnosio se na razgovor sa studentima i odgovaranje na njihova pitanja.

Obrađivane teme i pitanja:

1. Šta je vizuelni identitet?
2. Zašto je važan vizuelni identitet?
3. Šta je „Corporate design“?
4. Šta su grafički standardi?
5. Šta je logotip i čemu služi?
6. Šta je i čemu služi maskota?
7. Šta je grb, amblem, značka…?
8. Šta je prateća grafika?
9. Šta je zaštitna tipografija?
10. Šta je sistem zaštitnih boja?
11. Psihologija boja
12. Kombinovanje boja
13. Šta je i zašto se koristi slogan?
14. Šta je knjiga grafičkih standarda
15. Brending
16. Rebrending
17. Redizajn
18. Vizuelni kod

Šta je vizuelni identitet?
Vizuelni identitet ili Corporate design predstavlja lice svakog biznisa i brenda.
Čini ga nekoliko standarda, elemenata i grafičkih kreacija koje predstavljaju zaštitne znake i standarde svakog biznisa.
Drugačije rečeno, grafički standardi (elementi vizuelnog identiteta) predstavljaju lice Vašeg biznisa i kreiraju Vaš brend!
Elemente vizuelnog identiteta najčešće čine: Logotip, sistem zaštitnih boja, zaštitna tipografija (font), znak, slogan, maskota, grb, zastava i td.
Elementi vizuelnog identiteta elaborišu se u knjizi grafičkih standarda gde se definiše izgled, varijacije i korišćenje svakog elementa ponaosob.

Zašto je važan vizuelni identitet?
Vizuelni identitet je veoma važna stavka svakog biznisa. Slikovito opisano, predstavlja njegovo lice i imidž.
Vizuelni identitet ima za cilj da pojednostavi i istovremeno obogati komunikaciju sa klijentima i portošačima.
Bilo koja vrsta advertajzinga je gotovo nezamisliva bez elemenata vizuelnog identiteta kao sastavnog dela poruke ili oglasa.

Elementi vizuelnog identiteta
Vizuelni identitet ili Corporate design čini nekoliko elemenata i grafičkih simbola koji predstavljaju zaštitne znake i standarde svakog biznisa.
Elemente vizuelnog identiteta najčešće čine:
- Logotip,
- sistem zaštitnih boja,
- zaštitna tipografija (font),
- znak,
- slogan,
- maskota,
- grb,
- zastave,
- prateća grafika…

Logotip
Logotip je najvažnija stavka tzv. Corporate designa-a ili vizuelnog identiteta svake kompanije, biznisa, proizvoda, kampanje i sl. Logotip je vizuelni simbol koji, kao frontalna pojava, ostaje memorisan u svesti potrošača, što i jeste njegov cilj.
Logotip predstavlja asocijaciju na Vaš brend u svakodnevnoj komunikaciji sa potrošačima. Zbog toga je dizajn logotipa i ukupnog vizuelnog identiteta veoma važna stavka u kreiranju imidža i pozicioniranju u svesti potrošača.

Dizajn logotipa
Savršen logo je garancija da ćete biti primećeni na tržištu! Stoga, dizajnu logotipa treba posvetiti posebnu pažnju vodeći računa o kombinacijama i psihologiji boja, simetriji, kompoziciji, vizuelnom efektu tj. utisku koji ostavlja na posmatrača i poruci koju mu prenosi. Obavezno se rukovoditi principuma estetike i savremenog dizajna!

Logotip je simbol po kojem će vas Vaši klijenti ili potrošači odmah prepoznati. Obično je to sklop grafičkih i tipografskih rešenja (slika i slova) uklopljenih i stilizovanih u jedinstvenu celinu i na jedinstven način.Logotip je Vaš zaštitni znak i marka!

Redizajn logotipa i rebrending
Logotip je osnovi element vizuelnog identiteta i po pravilu, kada se jedanut kreira, nikada više se ne menja. Na svakih 8-10 godina obično doživljava redizajn (refresh) kako bi se uskladio sa novim trendovima i tehnološkim napretkom.
Potpuna promena vizuelnog identiteta nije uobičajena pojava ali postoje izuzeci. Ova pojava naziva se rebrending.

Sistem zaštitnih boja
Zaštitne boje su element vašeg identiteta koji se nikada ne menja. Bitno je da zaštitne boje budu skladne i jasno definisane. Boje se ne defininišu samo svojim imenom (npr. siva, narandžasta) već procentualnim odnosima osnovnih boja za štampu C.M.Y.K. ili PANTONE paletom tj. katalogom boja gde je svaka boja predstavljena svojom numeričkom vrednošću. Ovo je naročito važno prilikom štampe jer samo s jasnom definicijom boja dobićete uvek isti otisak a ne subjektivni dojam svakog štampara ponaosob.Idealan primer u praksi je neobična zelenkasta boja koju koristi “Siemens” ili bordo crvena koju koristi “Johnie Walker”

Tipografija (Font)
Font je poseban oblik pisma tj. slova kojima je (uglavnom) ispisan ili inspirisan slovni deo logotipa. Važno je da font bude originalan i jedinstven (npr. “Walt Disney”) i da ne podseća na falsifikat tj. na druge poznate brendove. Isto je tako važno da da ne bude previše jednostavan (npr.”Panasonic”), da ne bude “ukraden” tj zaštićen autorskim pravima i sl.

Slogan
Slogan ne spada u grafičke elemente i forme izražavanja ali ga je i svakom slučaju nepohodno grafiči uobličiti i predstaviti.
Inače, slogan je kratka propagandna poruka koja u dve-tri reči utiče na svest potrošača i objašnjava pogodnosti i prednosti koje pruža određeni proizvod, usluga ili kompanija.

Maskota
Maskota je stilizovana forma tj. prikaz nekog lika, najčešće životinje a služi kao sinonim za neki brend, naročito manifestaciju (Vučko, mačak Macho, Zagi, zeka Peka, vrabac Cvrki…).

Prateća grafika
Prateća grafika predstavlja sporedne grafičke elemente koji su deo ukupnog vizuelnog identiteta. Njena uloga je da asocira na bend u odsustvu logotipa i ostalih osnovnih elemenata vizuelnog identiteta ali i da upotpuni ukupan vizuelni doživljaj i utuisak, u grafičkom rešenju, koji posmatrač treba da memoriše u svojoj svesti o određenom brendu odnosno proizvodu, uslugi ili kompaniji.

Ne sećam se da sam propustio neki sajam turizma u poslednjih desetak godina. Ipak, mislim da sam jedini koji tamo ide tragajući za nečim trećim i ako mi je turizam profesija kojom se, doduše, ne bavim.

Ove godine rezultat je sledeći: dva outdoors bilborda, jedan bilbord u centralnoj sajamskoj hali i jedna fancy hotelska brošura
Zadovoljan sam, i pored toga što iz štampe nije izašlo sve onako kako sam zamislio i kreirao.

Pošto sam se uverio u svoje delo i svoj doprinos ovogodišnjem sajmu turizma krećem da se radujem šarenom svetu i printovima na kojima je predstavljen. Iako pazim da mi se to ne dogodi, redovno „odvalim“ ramena i vratim se kući sa 4-5 kg. štampanog materijala u kojem, do sledećeg sajma turizma tražim inspiraciju i detalje o kojima mesecima razmišljam.
Evo šta me je oduševilo i šta su moji utisci sa ovogodišnjeg sajma turizma:

Logotip Španije
Koja se ove godine prvi put zvanično pojavila kod nas, pomalo stidljivo i skromno ali tu je

„I FEEL SLOVENIA“ – slogan, logo i novi (ne baš toliko novi) vizuelni identitet Slovenije

Budva i Ljubljana koje su se predstavile na ćirilci

Korisni a odlično urađeni materijali: Turističke karte Srbije, Slovenije, Crne Gore i Hrvatske

I na kraju,
mojih ruku delo: logo i brošura

I još po nešto ali ne znam zašto

Ovim je zvanaično najavljen ulazak najvećeg svetskog internet pretraživača na tržište mobilnih telefona. Ovaj “smartphone”, debljine 11,5 milimetara i težine 130 grama, opremljen je OLED ekranom, fotoaparatom od pet megapiksela sa blicom, sistemom za smanjenje buke i sa pet pristupnih stranica, gadžeta za personalizaciju.

Google je objavio nekoliko videoklipova o nastanku Nexus one mobilnog supertelefona gde precizno prikazuje detalje poput stvaranja koncepta, 3D modele, rad i komentare inženjera, dizajnera i sl.

Prema planovima i procenama Google-a i istraživačke kompanije “Gartner”, ovaj supertelefon bi za tri godine mogao da preuzme lidersku poziciju čuvenog Appleovog mobilnog telefona “iPhone”.

Ostale videoklipove pogledajte na Google-ovom You Tube kanalu.

Preuzeto sa: http://www.hram.rs/blog.html

Kako fenomen društvenih mreža iskoristiti u svrhu promocije i oglašavanja?! Verujem da delite moje mišljenje da deo moći, npr. čuvenog Fejsbuka, treba iskoristiti i usmeriti „na svoju vodenicu“. Potencijal društvenih mreža je ogroman a broj korisnika neverovatan, štaviše, u stalnom je porastu: Facebook, Twitter, pomalo posrnuli My Space, novonastali ali potencijalno najmoćniji Google Buzz, Linked IN i mnoge druge…

U svetu je već čuven fenomen „Facebook advertising“. Reč je o potpuno besplatnom ili jeftinom (ukoliko se odlučite za varijantu plaćanja) kanalu za promociju. Fejsbuk je svojim korisnicima izašao u susret tako što je ponudio mogućnost otvaranja posebne stranice u te svrhe (Treba razlikovati profile, stranice i grupe kao tri različite kategorije). Sigurno ste već po raznim veb sajtovima primećivali gadžete „Find us on Facebook“ ili „Follow us on Twitter“ – reč je upravo o advertajzingu na društvenim mrežama.
Ili, ako ste viđali vidžete poput ovog ispod – upravo vam se neko reklamira i mami vas na svoju FB stranicu!
Baby chic

Такође промовиши своју страницу

Kada je u pitanju Fejsbuk, sve što treba da uradite jeste da napravite svoju stranicu i redovno je ažurirate, Pozovete svoje prijatelje da postanu vaši „ljbitelji“ ili „obožavaoci“, možete da ih zamolite da i oni pozovu svoje prijatelje da vam se pridruže a kasnije će mreža sama da se širi brzinom koju diktira vaša angažovanost i aktuelnost. Šta je poenta?! Svaku novu statusnu poruku, fotografiju, video i sl. (da ne kažem reklamu) videće svi koji vas prate. Dakle, što je mreža obožavalaca šira, to je vaša reklama efektnija. Ako se pitate zašto bi neko bio vašo božavalac i dozvolio vam da mu stalno servirate vaše “dosadne” reklame, u pravu ste!?! Zato, potrudite se da vaše reklame ne budu dosadne a ako još umete sve to da “upakujete” u formu vesti a ne reklame, uspeli ste! Shvatili ste suštinu FB advertajzinga!

Kada je u pitanju Tviter (Twitter), tu stvari stoje malo drugačije. Tviter je društvena mreža koja se po svojoj koncepciji dosta razlikuje od Fejsbuk-a. Ono što je suština i što se na Fejsbuk-u zove „status“ ovde se zove „tvit“ (tweet) a poenta je i deljenje (share-ovanje) poruka.
Na FB se verovatno nikada neće dogoditi da neko iskopira vaš status i postavi ga kao svoj dok je na Tviteru upravo to suština tako da kada objavite nešto zanimljivo, velika je verovatnoća ća neko iskopirati vaš tvit, pa zatim još neko i tako se polako stvara piramida…
Problem kod Tvitera je što su ljudi u Srbiji više naklonjeni Fejsbuku ali nebi trebalo zaboraviti da je Tviter, posle Fejsbuka, najveći džin među društvenim mrežama (bar za sada dok ne vidimo Google Buzz na delu!).

A tek kada sve to umrežimo i iskoristimo programske mogućnosti koje nam se pružaju tako što će tvitovi sa Tvitera automatski da se pojavljuju koa status na FB stranici ili kao baz-ovi na Gugl Baz-u i obrnuto (moguće je i da se status sa Fejsbuka pojavi na Tviteru), ni ne slutimo koliku prašinu podignemo samo jednim tvitom ili novom statusnom porukom.

Dakle, „Social networks advertising“ je nova dimenzija advertajzinga koju ne smete zaobići ili ignorisati već je trebate iskoristiti na vreme tj. dok ne postane masovno upotrebljavana i tako dođe do zasićenja i zagušenja! Istina je da kajmak pokupi prvi a za ostale, ako išta i ostane.

____________________________________________
Primer iz prakse:
Napravio sam stranicu na FB za svoju agenciju ali je dugo vremena stajala poprilično mrtva. Iskreno, ni samom mi nije bilo baš najjasnije šta će mi to i čemu zapravo služi. Proučavao sam dosta strane tekstove i literatutu (pošto slabo stojimo sa domaćim materijalima) i shvatio suštinu. Da bi dokazao ovo o čemu danas pišem, pre izvesnog vremena napravio sam, danas već čuvenu stranicu “Beautiful Serbia” koja se bavi promocijm dmaćeg tj. receptivnog turizma. “Beautiful Serbia” danas ima oko 8000 obožavalaca a broj obožavalaca od 7do 8 hiljada se uvećao takoreći sam od sebe, bez mog direktnog angažovanja. Ako napomenem da među obožavaocima ima bar 20% stranaca onda možemo zaključiti da je stranica zaista efektna i da služi svrsi za koju je i napravljena. Juče sam postavio jednu jedinu fotografiju nekog skijališta i u roku od sat vremena imala je 28 like-ovanja i nekoliko komentara. Videlo ju je bar 6000 ljudi a ako je i 2% njih obratilo veću pažnju na nju, moja akcija je uspela! Nemam informaciju da li je i koliko ljudi share-ovalo tj. podelilo istu sa svojim prijateljima ali mi je poznata činjenica da je jedan reprezentativni foto album sa predivnim razglednicama Srbije, u roku od 5 dana “doveo” oko 1500 novih obožavalaca!
Nadam se da sam vas “zagolicao” ovim tekstom i potaknuo da razmišljate na ovu temu. Ukoliko vam neki detalji nisu najjasniji, slobodno mi se javite.

Postavi na Fejs