Dovoljno je reći da je You Tube po veličini, značaju i ceni treći sajt na internetu, odmah iza neprikosnovenog Google-a (koji ga je kupio za čak 1,65 MLRD dolara) i nezaobilaznog drugoplasiranog Facebook-a. Takođe, nedavno je čuveni You Tube dobio svog milijarditog subscriber-a…

Ne biti prisutan na toj mreži je jednako (ili tek malo manje) ludo kao ne biti prisutan na Guglu i Fejsbuku.
Dakle, svaki iole ozbiljan biznis treba da ima i svoj You Tube kanal.

Ko su korisnici tog You Tube-a?!

You Tube koristi jako veliki brij ljudi. Jednostavno, kad nemaju šta da rade ili prvo šta urade kad uključe računar, odu na You Tube da vide šta ima novo… na You Tube-u ljudi imaju „svoj svet“ kao što i oni na Fejsbuku imaju svoj, svet kakav su sami sebi kreirali… Imaju ljude tj. kanale koje prate. Sistem im sam sugeriše novosti sa tih kanala, mogu da „lajkuju“ i „dislajkuju“, postavljaju svoje video zapise, zarađuju novac ako su im kanali dosta posećeni… mogu da prave svoje play liste, komentarišu, svađaju se… Najzad, mogu da gledaju xxx sadržaje za razliku od onih koji nemaju svoj nalog i ovaj servis koriste „pasivno“ tj. samo da bi nešto pogledali. Najzad, mnogi baš ovde čuvaju svoje privatne video zapise koji su na ovom servisu svakako sigurniji nego na disku ili kućnom računaru. Naravno, postoji mogućnost da „vidljivost“ tih zapisa ograničite (privatno).

Gde ste vi i Vaš sajt u svoj ovoj priči?

Ako vi tj. Vaš sajt imate svoj You Tube kanal imaćete i svoje fanove tj. subscriber-e (o njihovom broju za sada ne možemo da govorimo) a oni čim se uloguju na svoj You Tube dobiće obaveštenje šta je to novo na vašem kanalu i moći će da vide i čuju šta to novo ima kod vas.

Evo odprilike bi to izgledalo ovako:

Mnogi bi želeli da imaju svoj You Tube kanal ali jednostavno im to ne ide od ruke jer nemaju video materijal sa kojim bi bili, da tako kažem, „konkurentni“. Međutim, i ovaj problem se nekako može prevazići uz malo truda, znanja i dovitljivosti.

Zašto bi ljudi išli na You Tube kad sve to imaju i na vašem sajtu?!

Zato što mnogi neće ni doći na vaš sajt! U ovom slučaju You Tube treba shvatiti samo kao još jednu banderu na koju ćete nalepiti svoj oglas/poster/baner. Činjenica je da mnogo ljudi ne odlazi direktno na vaš sajt samo zato da bi videli šta tamo ima novo, ni ne sete se…

Jednostavno, potencijalne posetioce, klijente ili kupce mamite na sve moguće alternativne načine a You Tube je jedan od njih kao i npr. vaša Fejsbuk fa stranica odnosno njen news feed budući da sama FB stranica ne znači mnogo. Tako je i You Tube kanal treba posmatrati kao samo još jedan kanal za promociju vaših ponuda.

A tek da ne pominjem mogućnost povezivanja You Tube kanala i FB fan stranicena način da ćete te iste video materijale linkovati i na fan pejdžu… jednostavno, otvara se gomila mogućnosti.

David Vander Skuren iz COO Delhaize Group za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, objašnjava kako su se opredelili na ovaj potez:
„…Znamo da kombinacijom dva brenda, lokalnog i međunarodnog, možemo ostvariti naše liderske ciljeve. Zbog toga smo se odlučili da Maxi ostane ime naših prodavnica, i da ovo ime osnažimo snagom Delhaize lava…“
Novi logotip Maxija prvo će se naći na lifletima i marketinškom materijalu, a rebrendiranje prodavnica će se vršiti postepeno. Plan je da sve prodavnice Maxija do kraja 2013. godine nose novi logo.

U Srbiji svaki peti započeti biznis doživi propast! Zašto?!
Kako da se meni ne dogodi isto!?!

Zvanični podaci APR-a (Agencija za privredne registre) jasno govore da svaki peti započeti biznis u Srbiji doživi fijasko ili totalnu propast!
Zašto je to tako?!
U pitanju je, kažu, nemanje smisla i talenta za biznis… Ipak, čak i da nije tako, osim smisla i talenta potrebno je i nešto škole, znanja i prakse. To vam je slično kao i sa glasom: džaba što imate sluha i talenta za pevanje ako vam je glas neškolovan…
Činjenica je i da naša nacija nema dovoljno tradicije i iskustva u vođenju samostalnih biznisa jer smo pola veka proveli u socijalističkom sistemu gde je „samostalan biznis“ bio misaona imenica…
Ipak, ne vredi očajavati već nam valja preduzeti nešto kako bi se ovaj „hendikep“ ispravio i kako se isti nebi ponovo dokazivao baš na našem slučaju i na našem biznisu.
Iz ličnog iskustva mogu da potvrdim da su podaci koje je izneo APR upotpunosti tačni i da se gotovo stoprocentno podudaraju sa „situacijom na terenu“. Naime, tokom desetogodišnjeg rada u agenciji za konsalting, knjigovodstvo i marketing „S&S“ bio sam svedok propasti mnogih biznisa, čak i onih za koje sam zaista verovao da imaju prilične šanse za uspeh. Kad ono međutim… I kao po nekom običaju, za krah i slom biznisa, „biznismeni“ su redom krivili: Đavola, državu, Dinkića, Miškovića, „demokratiju“, konkurenciju, švercere… samo oni, mučenici, nisu bili krivi za sopstvenu propast! Dali je ovo deo mentaliteta ili je pak klasična priča u srpsko-balkanskom stilu, ne znam, tek znam da upravo tako govori i slučaj potonjeg koji htede, u stilu Jovana Memedovića, da snima pustolovne reportaže i prodaje ih, neznade doduše ni on sam kome… a bar da je čovek simpatičan, izgledan, da ima dikciju ili da ume da iskonstruiše dve složene rečenice… I na kraju, kako kaže narodna krilatica, „mucavac nije primljen za spikera jer nije bio član partije“.
Da ovakvo stanje ipak nije samo kod nas govore i svetska istraživanja koja govore da svega jedan do tri procenta ukupne svetske populacije ima smisla za biznis i realne šanse za njegov uspeh i opstanak. Ako je u svetu tako, onda smo mi još i dobri

Zahvaljujući dobroj praksi u oblasti konsaltinga, marketinga i knjigovodstva gde sam pratio različite biznise i njihove sudbine počev od razrade poslovne ideje do momenta kada su uzleteli i vinuli se u nebesa ili, u drugoj krajnosti, survali se nedaleko od uzletne piste rešio sam da, zajedno sa radnim timom S&S-a oformim „Školu preduzetništva“ koja bi bila dobar uvod u svet samostalnog biznisa. Drugi cilj pokretanja ovog projekta je opštepristupačnost, prvenstveno u ceni koštanja predavanja kao i sveobuhvatnost odnosno pokrivanje četiri važne oblasti koje smo nazvali:
- Preduzetništvo
- Internet marketing
- Digitalne komunikacije i
- Vizuelne komunikacije.
Naime, moguće je da će vam se učiniti kako su poslednje tri stavke (oblasti) nebitne ali, upravo su to tri oblasti koje su veoma bitne a o kojima ljudi znaju jako malo ili gotovo ništa.
Većina ljudi ne zna kako da napravi internet sajt koji će biti koristan i donositi profit a ne samo troškove (hosting, održavanje, domen…). Takođe, većina ljudi ne zna mnogo o savremenim načinima komunikacije sa potrošačima, tržištem, javnošću… Kako napisati saopštenje za javnost i kako ga distribuirati? Kako da mediji objave vaš PR tekst i da tako bez ijeddnog dinara „izreklamirate“ sebe i svoj biznis?!
Da ne govorim o tome koliko ljudi malo znaju o važnosti vizuelnog identiteta, pravilima i standardima… Da se logotip ne pravi u štampariji, da se boje ne biraju i ne kombinuju proizvoljno…
Da ne otkrivam mnogo, uskoro će se pojaviti novi veb sajt namenjen kursu preduzetništva i internet marketinga a nedugo potom krenuće i predavanja odnosno prva grupa polaznika. Do tada, preporučujem naš u Školu knjigovodstva i preduzetništva sa, u određenoj meri, sličnim konceptom.

U Srbiji svaki peti započeti biznis doživi propast! Zašto?!
Kako da se meni ne dogodi isto!?!
Zvanični podaci APR-a (Agencija za privredne registre) jasno govore da svaki peti započeti biznis u Srbiji doživi fijasko ili totalnu propast!
Zašto je to tako?!
U pitanju je, kažu, nemanje smisla i talenta za biznis… Ipak, čak i da nije tako, osim smisla i talenta potrebno je i nešto škole, znanja i prakse. To vam je slično kao i sa glasom: džaba što imate sluha i talenta za pevanje ako vam je glas neškolovan…
Činjenica je i da naša nacija nema dovoljno tradicije i iskustva u vođenju samostalnih biznisa jer smo pola veka proveli u socijalističkom sistemu gde je „samostalan biznis“ bio misaona imenica…
Ipak, ne vredi očajavati već nam valja preduzeti nešto kako bi se ovaj „hendikep“ ispravio i kako se isti nebi ponovo dokazivao baš na našem slučaju i na našem biznisu.
Iz ličnog iskustva mogu da potvrdim da su podaci koje je izneo APR upotpunosti tačni i da se gotovo stoprocentno podudaraju sa „situacijom na terenu“. Naime, tokom desetogodišnjeg rada u agenciji za konsalting, knjigovodstvo i marketing „S&S“ bio sam svedok propasti mnogih biznisa, čak i onih za koje sam zaista verovao da imaju prilične šanse za uspeh. Kad ono međutim… I kao po nekom običaju, za krah i slom biznisa, „biznismeni“ su redom krivili: Đavola, državu, Dinkića, Miškovića, „demokratiju“, konkurenciju, švercere… samo oni, mučenici, nisu bili krivi za sopstvenu propast! Dali je ovo deo mentaliteta ili je pak klasična priča u srpsko-balkanskom stilu, ne znam, tek znam da upravo tako govori i slučaj potonjeg koji htede, u stilu Jovana Memedovića, da snima pustolovne reportaže i prodaje ih, neznade doduše ni on sam kome… a bar da je čovek simpatičan, izgledan, da ima dikciju ili da ume da iskonstruiše dve složene rečenice… I na kraju, kako kaže narodna krilatica, „mucavac nije primljen za spikera jer nije bio član partije“.
Da ovakvo stanje ipak nije samo kod nas govore i svetska istraživanja koja govore da svega jedan do tri procenta ukupne svetske populacije ima smisla za biznis i realne šanse za njegov uspeh i opstanak. Ako je u svetu tako, onda smo mi još i dobri

Zahvaljujući dobroj praksi u oblasti konsaltinga, marketinga i knjigovodstva gde sam pratio različite biznise i njihove sudbine počev od razrade poslovne ideje do momenta kada su uzleteli i vinuli se u nebesa ili, u drugoj krajnosti, survali se nedaleko od uzletne piste rešio sam da, zajedno sa radnim timom S&S-a oformim „Školu preduzetništva“ koja bi bila dobar uvod u svet samostalnog biznisa.

Drugi cilj pokretanja ovog projekta je opštepristupačnost, prvenstveno u ceni koštanja predavanja kao i sveobuhvatnost odnosno pokrivanje četiri važne oblasti koje smo nazvali:
- Preduzetništvo
- Internet marketing
- Digitalne komunikacije i
- Vizuelne komunikacije.
Naime, moguće je da će vam se učiniti kako su poslednje tri stavke (oblasti) nebitne ali, upravo su to tri oblasti koje su veoma bitne a o kojima ljudi znaju jako malo ili gotovo ništa.
Većina ljudi ne zna kako da napravi internet sajt koji će biti koristan i donositi profit a ne samo troškove (hosting, održavanje, domen…). Takođe, većina ljudi ne zna mnogo o savremenim načinima komunikacije sa potrošačima, tržištem, javnošću… Kako napisati saopštenje za javnost i kako ga distribuirati? Kako da mediji objave vaš PR tekst i da tako bez ijeddnog dinara „izreklamirate“ sebe i svoj biznis?!
Da ne govorim o tome koliko ljudi malo znaju o važnosti vizuelnog identiteta, pravilima i standardima… Da se logotip ne pravi u štampariji, da se boje ne biraju i ne kombinuju proizvoljno…
Da ne otkrivam mnogo, uskoro će se pojaviti novi veb sajt namenjen kursu preduzetništva i internet marketinga a nedugo potom krenuće i predavanja odnosno prva grupa polaznika. Do tada, preporučujem naš u Školu knjigovodstva i preduzetništva sa, u određenoj meri, sličnim konceptom.

Slična je situacija i sa drugim Google-ovim naprednim i nadasve korisnim servisima. Npr., nedavno sam na radnom stolu, ispred računara jedne učenije osobe video stari „debeli“ već iscepan rečnik engleskog jezika. Na moje pitanje šta će joj to, dobih odgovor kako joj puno znači i pomaže da rastumači neke stvari na internetu… Ostavši zapanjen, kad se sabrah objasnih joj šta je i kako se kodisti Google translater te moja zapanjenost za tili čas pređe na drugu stranu „Lažeš me da ovo postoji…“

Da ne pominjem to što ljudi koji se ne skidaju sa Fejsbuka nikad nisu ni čuli za Google+ i sl.

Iskreno, pretragu po glasu ni ja nešto baš ne koristim jer je dostupna samo na engleskom jeziku ali pretraga po slici je, bar za mene koji mnogo baratam sa istima, izum veka od neizmerne koristi!

Kako funkcioniše pretraga po slici?!

Jednostavno, u Google pretraživač slika http://images.google.com/ prevucite fotografiju sa vašeg računara ili sa weba i dobićete sve relevantne informacije o njoj kao i sve slične fotografije.

Ovo je idealno za mnoge stvari a jedna od njih je npr pretraga turističkih destinacija. Zamislite da ste negde na internetu pronašli predivnu fotografiju nekog lepog mesta i u momentu poželeli da, bar u snovima ili vitruelno odputujete tamo…

Baš to ćemo sada i da demonstriramo:
Na travel portalu www.ViaBalkans.com na stranici „Sve o Crnoj Gori“ pronašli ste sliku egzotičnog (polu)ostrva Svetog Stefana. Želite još fotografija Svetog Stefana? Jednostavno prevucite tu fotografiju u Google-ov pretraživač slika i dobićete zadivljujuće rezultate:

Sada vam samo preostaje da testirate i zamišljate kakve sve mogućnost vam pruža ovaj nadasve jednostavan i za korišćenje lak servis.
Evo i Google-ove demonstracije:

RZS (Republički zavod za statistiku) je objavio mesečni statistički bilten po kome su najviši iznosi prosečnih zarada bez poreza i doprinosa po delatnostima, za mart 2011. godine, u oblastima finansijske delatnosti i delatnosti osiguranja (69.304 RSD), snabdevanja električnom energijom (62.482 RSD), rudarstva (54.363 RSD), i informisanja i komunikacije (49.539 RSD).

NSZ (Nacionalna služba za zapošljavanje) iznosi da je decembra 2010. godine u Srbiji bilo 729.520 nezaposlenih kojih je najviše u Beogradu (93.769) i Nišu (34.867), a od tog broja bez posla živi najviše mladih od 25 do 29 godina (13,29 odsto).

Bez obzira na nezaposlenost, usled nedostatka stručnog kadra u oblastima informacionih tehnologija, elektrotehnike, ekonomije, građevinarstva i knjigovodstva javiće se visoka tražnja za radnom snagom, po Dejanu Jovanoviću, direktoru NZS-a.

Čekamo li da pomoć padne s neba?

Dok traje sivilo, narod se snalazi na svaki mogući način, a najsigurnije i najisplativije je uvek ulagati u sebe. Odgovarajući fakulteti, škole i kursevi mogu pomoći u trci za dobrim poslom i pristojnom platom, kao komparativna prednost u odnosu na druge kandidate koji konkurišu za posao.

- Na državnim fakultetima, programi osposobljavanja studenata najčešće imaju mizeran postotak radne prakse, a akcenat je bačen na obimnu i suvoparnu teoriju, dok je na privatnim fakultetima situacija obrnuta, ali je primarni kriterijum upisa potonjih kućni bužet budućeg studenta, a ne sposobnost i talenat, kaže Jelena Lazović, student Beogradskog Univerziteta.

Nešto hrabriji pojedinci uzimaju situaciju u svoje ruke osnivanjem sopstvenog preduzeća. Što se kurseva i škola tiče, mnogi od njih imaju vrlo pragmatičan pristup obučavanju polaznika, a znanja koja pružaju su, zavisno od odabira škole ili kursa, pogodna za savlađivanje radnih prepreka.

Škola knjigovodstva i preduzetništva Agencije S&S je jedan od takvih kurseva čiji se polaznici osim prostog knjigovodstva obučavaju i drugim elementima preduzetničkog poslovanja, poput osnivačkih poslova, administracije i praćenja propisa.

Uska specijalizacija za profil knjigovođe izdvajaju ovaj kurs od sličnih koji se baziraju na proučavanju široke oblasti računovodstva.

Do sada se pokazalo sa „Guglovo mladunče“ ima nekoliko nedostataka koje bi odmah i bez odlaganja trebalo ispraviti ukoliko žele da pariraju Fejsbuku.
Korisnicima na G+ najviše nedostaju igrice kao što je Farmville isl. A stručnjaci i analitičari se fokusiraju na sledeće:

• Prvi minus je nedostatak pretrage po ključnim rečima.
• Drugi minus je nepostojanje tzv. hashtagova.
• Treći negativni predznak dobijaju zbog Google Apps profila, odnosno nedostatak podrške za Google Apps naloge.

Sve ovo nisu nedostaci koji garantuju neuspeh, ali svakako predstavljaju značajne karakteristike koje treba ispraviti.

Kada sam jutros otvorio čuveni Google, a to je prvo što uradim (tj. uradi se samo) čim uključim računar, prijatno sam se iznenadio…
Znam da nisam jedini i da Google to nije učinio samo zbog mene već na isti način ispoštuje sve koji imaju Google profil, međutim, moram da konstatujem kako je ovo izuzetno pametan i kreativan potez kada je u pitanju kompanijska briga o korisnicima.

Poznato je da Google često menja tj prilagođava svoj logo svakom zgodnom prigodom i da nas često pozitivno iznenadi i podseti na neke važne datume i događaje. Npr. na dan rođenja mog velikog imenjaka Miroslava Krleže

(lustracija “Balade Petrice Kerempuha”, najveće Krležino poetsko ostvarenje)

ili npr. rođendan Nikole Tesle

Evo još nekih zanimljivih “Google Doodles”

Prvi dan leta

ili zime…

Kako Google ceni naše komšije Mađare…

Bugare,

Rumune,

ili baćuške Ruse…

Još jedna veoma interesantna slika/animacija od Google-a u čast 96. rodjendana, odnosno, 2. godine od smrti legendarnog muzičara Les Paula.
U ovom slučaju google ne samo da ima animaciju (.gif sliku) već, genijalno, ima i potpuno funkcionalan zvuk.
Ako želite da zasvirate na Google-u kliknite na sliku

Osim što može biti gitara, pogledajte kako Google može biti lupa (klikni)

I još malo…

Dakle,
Tema ovog maila je uvođenje social networks buttons-a na svaku novu ponudu na Kuponu.

Ipak, imam potrebu da vam svima skrenem pažnju i napišem nešto “malo” teksta i da dam svoju ekspertizu obzirom da sam zadužen za Fejsbuk fan pejdž, ovo ima veze sa tim…

Šta su Social Networks Buttons?

Social Networks Buttons ili dugmići za društvene mreže su maleni dugmići koji izgledaju kao na slici u prilogu a služe da se sadržaj tj stranica na kojoj se nalazi direktno linkuje tj. šeruje (u nekim slučajevima lajkuje ili twittuje) na profil stranice na društvenim mrežama. Tako se sadržaj širi webom. Jednostavno, onaj kome se sadržaj dopadne klikne na neko od ovih dugmića i „Širi dalje“…

Dakle, sve što je potrebno uraditi je da se na svaku od novih stranica portala dodaju ova tri dugmića. Jest da je to malo više posla ali kad se već mučite da napravite dotičnu stranicu, pomučite se još malo.

U skladu sa tim koliko se društvene mreže razlikuju po svojoj koncepciji razlikuju se i ovi dugmići i njihova funkcija (bar im je dizajn u priličnoj meri usklađen).

Google +1 dugme

Evo šta stoji u objašnjenju funkcije „+1“ Google-ovog dugmeta: „…google je konačno lansirao +1 dugme za web stranice. +1 dugme je google-ov najozbiljniji pokušaj uvođenja društvenog elementa za pretragu.

Šta je to google +1?

Google +1 je način na koji možete da predlozite ili sugerišete na stranice koje vam se sviđaju svojim prijateljima ili kontakitma. Kada kliknete na +1 dugme on dobija jedan signal, što više signala vaša stranica ima to će biti više rangirana.”

Fejsbuk “Like” & “Share” dugmići

Fejsbuk ima dve vrste “dugmića” a to su “like” i “share”.

Činjenica je da se “Like button” mnogo više koristi ali je po meni “Share button” mnogo korisniji. Razlika je kad neko klikne ne “Like button” što će na njegovom profilu pisati da mu se sviđa ta stranica na kojoj je kliknuo na dugme dok, ako klikne na “Share button”, na njegovom profile će izgledati kao da je postavio link ka toj stranici…

Tviterovo “tweet” dugme

Tviter (tweet) dugme  služi da klikom na njega odmah i bez pristupanja mrežu (ne napuštate stranicu sajta na kome se nalazite) twitujete njen sadržaj.

Kako se postavljaju ovi dugmići?

Facebook share button:

Postavi na Fejs Potrebno je da na stranicu iskopirate sledeći kod: <a type=”button_count” name=”fb_share” href=”http://www.facebook.com/sharer.php”>Postavi na Fejs</a><script src=”http://static.ak.fbcdn.net/connect.php/js/FB.Share” type=”text/javascript”></script>

Facebook like button:

Otići na stranicu http://developers.facebook.com/docs/reference/plugins/like/ i na njoj popuniti polja i upisati link tj. adresu stranice na kojoj će se to dugme nalaziti. Zatim izabrati Layout style: button_count (kako bi svi dugmići društvenih mreža bili ujednačenog izgleda) a potom na „Get code“ dobijaš kod koji se stavlja na stranicu.

Twitter button:

Tweet Ovo dugme možete preuzeti na sledećoj stranici: http://twitter.com/about/resources/tweetbutton Kod za to dugme izgleda ovako:

<a href=”http://twitter.com/share”>Tweet</a><script src=”http://platform.twitter.com/widgets.js” type=”text/javascript”></script>

+1 Google button

Za novu društvenu mrežu Google+ iskopirati sledeći kod:

<!– Place this tag in your head or just before your close body tag –> <script src=”https://apis.google.com/js/plusone.js” type=”text/javascript”>// <![CDATA[
{lang: 'sr'}
// ]]></script>

<!– Place this tag where you want the +1 button to render –>

Detaljnije na: http://www.google.com/webmasters/+1/button/index.html

A evo i odličan You Tube:

Prema podacima koje je objavio Ancestry.com, društvena mreža Google+ je već privukla 10.000.000 korisnika.

Inače, Google+ je društvena mreža koja neverovatno liči na popularni Fejsbuk i ima vrlo sličan koncept, naravno, sa izvesnim razlikama i to baš onim razlikama koje „gađaju“ Fejsbukove slabosti… Struktura home stranice je skoro identična, ali u Google stilu – bela pozadina, malo boja, jednostavnost i lakoća korišćenja.

Razlika između Google+ i Facebook-a je najočiglednija u tome što je Google+ podešen tako da omogući korisnicima da komuniciraju unutar odvojenih grupa svojih prijatelja. Umesto da postave status koji će ići svima, Google+ nam je omogućio da napravimo Circles iliti zatvorene krugove (grupe) prijatelja, familije, poznanika, kolega sa posla, poslovnih partnera… a svoje statusne poruke delite unutar tih zatvorenih krugova što je neverovatno dobar način tj. mogućnost da izbegnete određene persone kao što je npr. vaš šef.

Servisi koje omogućava Google+ su Circles, Hangouts, Instant Upload, Sparks i Huddle.

Circles – nešto nalik grupama na Fejsbuku odnosno Tviter listama. Ima vrlo primamljiv i „friendly“ interfejs i omogućen drag-and-drop sistem. Uprvo ovo je jedna od najočiglednijih komparativnih prednosti u odnosu na Fejsbuk.

Hangouts – je nov servis koji služi za grupni video chat. Zanimljivo je što se automatski uključuje kamera samo za onog korisnika koji govori. Pronalaženje korisnika sa kojima želite da četujete zahteva prelazak na Stream, gde se vide svi dostupni korisnici. I ovaj servis može postati jedan od značajnih aduta Google+ u odnosu na Fejsbuk.

Instant upload – podseća mnogo na Fejsbuk albume i slike, ali sa editorom. Lak je za korišćenje i dobro je organizovan. Dobar dodatak bi možda bili predefinisani filteri za fotografije.

Sparks – Ovde dolazi do izražaja svrha nedavno objavljenog Google +1 servisa. Sparks imitira servis za preporuku sadržaja koji se deli na Internetu a koji je zasnovan na +1. Da bi se ovo u potpunosti razvilo, iako je Google +1 dobro prihvaćen, verovatno će trebati vremena.

Huddle – grupni chat izmedju članova. Grupe koje se ovde koriste su iste one koje korisnik napravi u Circles.

Međutim, ni Fejsbuk ne sedi skrštenih ruku. Naime, on planira da proširi svoje usluge integrisanjem tehnologije za video chat. O ovome je već postignut dogovor sa kompanijom “Skype”.
Takođe, ovaj posao mogao bi da dovede do produbljivanja saradnje “Facebook” i “Microsoft”, koji je nedavno kupio kompaniju “Skype” (za neverovatnih 8,5 milijardi dolara)

Društvena mreža Facebook trenutno ima 750 miliona korisnik a novi video servis koji postaje trenutno aktivan, mogao bi doprineti i rastu popularnosti “Skype”, koji broji oko 145 miliona redovnih korisnika.

Gde će i kako će Google+ u ovom haosu pronaći svoje mesto ostaje da se vidi. “Ko preživi, pričaće”

Za sada je Google+ dostupan samo uz poziv a možete se prijaviti i na home page-u https://plus.google.com/welcome

U skladu s prilikama, jasno je da ove godine nećemo u Tunis i Egipat a jasno je to i njihovim turističkim vlastima koje nisu uopšte ili su vrlo skromno nastupile na ovogodišnjem sajmu. Međutim, zato ove, kao ni svake prethodne godine, Crnogoraca i Grka nije nedostajalo kao ni Hrvata čija im je „Lijepa“ bila ovogodišnji zemlja-partner u organizaciji sajma.

Pošto „nijesmo poluđeli“ da idemo na „naše“ more koje nam je toliko dosadilo za sve ove godine muka i sankcija… to je nama „probirljivim“ srbima Crna Gora postala „out“ destinacija.
U „fancy“ krajeve severne Afrike ne kanimo (neka hvala ), na Grčku i Tursku smo nekako već naviknuti, Španija nam je daleka i skupa…
Ostasmo mi srbi, belosvetski putnici, osuđeni na braću Hrvate koji su se, Bogu hvala, „rasprostrli“ širom centralne hale Beogradskog sajma.

Jasno je da nas „susjedi“ ozbiljno planiraju i ove godine, kao i prethodne kad su nas onoliko spopadali reklamama sa TV-a (naravno, onim najskupljim u prime time-u), bilbordima na svakom ćošku i na još kojekakve raznorazne njima i nama znane načine. Međutim zvanične statistike govore da je, ovog puta bukvalno, „teško žabu u vodu naćerati“. Naime, odziv i nije bio naročit i „seoba srbalja“ ka Lijepoj njihovoj (da ne budem sarkastičan pa da kažem „u kontra pravcu“) se nije dogodila (bar ne u većoj meri).

Međutim, Hrvati su odlučni u nameri da nam budu dobri domaćini ako ne prošle, ono bar ove godine (treba ljudima dati šansu kad već imaju volju) te su ovoga puta otišli korak dalje. Kako bi se što više približili srbima pretvorili su se u nas same Središnja Hrvatska (Koordinacija turističkih zajednica županija Sisačko-moslavačke, Varaždinske, Međimurske, Koprivničko-križevačke, Zagrebačke, Krapinsko-zagorske i Bjelovarsko-bilogorske) predstavila se u brošuri zvanoj „pasoš“ (crveni pasoš bez mane što prolazi grane… Balašević), po principu „govori srpski da te ceo svet razume“. A glavni grad (on, jelte, uvek i u svemu mora da predvodi) Zagreb se u jednom časopisu nađenom u moru štampanog materijala na sajmu predstavio ćirilicom (pohvalno, zar ne!?!)

E sad, taj „srpski“, naročito onaj u „pasošu“, osim pohvala, zaslužuje naročitu pažnju i analizu Na stranu sadržaj kojim su nam se „bratski“ predstavili potencirajući to „bratstvo“ na skoro svakoj strani, otimajući nam Gorana Bregovića i nesebično darujući Ljudevita Gaja čijom sam latinicom (Gajicom) eto, i ja napisao ovaj tekst (joj šta bi taj mučenik rekao kad bi video ovaj „pasoš“…) bejahu tu još svega i svačega napisano tako da pisac jedva i sam zna šta je hteo da kaže. Pojmovi „Slovensko“, „Slavensko“ i „Slovenačko“ su upotrebljeni na način da se nebi snašli ni oni koji, eto baš znaju sve te razlike i varijacije.

Već na drugoj stranici, koja nosi dirljiv naslov „Pozdrav iz Zagreba“ piše ovako: „Grupa Film i Jura Stublić veliku popularnost dobivaju nakon koncerta u beogradskom Domu omladine, održanog u okviru akcije „Pozdrav iz Zagreba“. Pod tim je nazivom u januaru 1981. iz Zagreba prema Beogradu krenula velika novovalna karavana rokera…“

Priznaše par stranica posle da im je „Lijepu njihovu“ (ovog puta mislim na himnu) uglazbio, pardon, rekoše ispravno, ukomponovao, srbin Josip (Josif) Runjanin (ne likujte, i našu „Bože pravde“ je uglazbio slovenac Davorin Jenko) kao i dosta drugih pikanterija. Valja ih pročitati.
Izgleda da je na pomolu novi egzodus, ovoga puta srba iz Srbije ili era nove ljubavi sa Hrvatima

Da ne bude da preterujem, ne znam šta im bi, pod ruku mi je dopala i jedna zanimljiva brošura nazvana „Mirogoj“ koja propagira neku čudnu vrstu turizma tzv. „grobarski turizam“ gde su glavne atrakcije grobovi i grobnice slavnih i poznatih ’rvata. Naravno, na prvom mestu je predstavljeno večno počivalište prvoga hrvatskoga predsjednika doktora Franje Tuđmana! Rekoh, ne znam šta im bi, izgleda da su oni „poluđeli“ a ne mi ili ovi što ih, ni krive ni dužne, vazda prozivam:)

33 Sajam Turizma u Beogradu in Belgrade