Beogradski mostovi i ono što nismo znali o njima

Beograd je grad na ušću dve velike reke, Save u Dunav; jedna od četiri evropske prestonice na Dunavu (Beč, Bratislava, Budimpešta) i jedna od dve na Savi (Zagreb). Međutim, lepote ovih reka Beograd kao da uopšte nije iskoristio, povukao se gore, u brda, gde se nalazi i centar grada. Ipak, nekada to nije bio slučaj i na rekama se odvijao intenzivan život i saobraćaj. I budućnost Beograda leži na rekama, naročito na savskim obalama gde je planirano raščišćavanje velikog prostora i „spuštanje“ grada na reke.

 

Još je bitno napomenuti da Beograd baš i nije imao sreće u silnim ratovima koji su tutnjali ovim prostorima te je tako vazda rušen i iznova obnavljan. Sličnu sudbinu imali su i njegovi mostovi. Verovatno niko od čitalaca ovog članka ne zna da je npr. stari železnički most već treći koji Beogradu služi u te svrhe i koji stoji na tom mestu (prethodna dva su srušena u Prvom i Drugom svetskom ratu). Slična je i sudbina današnjeg Brankovog mosta a i Stari Savski most (popularno zvan „tramvajski“) umalo da doživi istu sudbinu. Bio je već miniran od strane nemačkih nacista (pri povcalačenju) koji su ga i sagradili za vreme okupacije za potrebe prebacivanja svojih trupa. Spasio ga je beogradski učitelj Miladin Zarić

Postoji i legenda, omiljena priča turističkih vodiča i profesora na arhitektonskom fakultetu, o razlozima zbog kojih stari železnički most nikada nije ofarban. Naime, njegovi projektanti su, prema legendi, zaboravili da uračunaju težinu farbe. Budući da je za kompletno farbanje mosta potrebna izuzetno velika količina boje, koja se meri u tonama, ovo dodatno opterećenje bi u značajnoj meri ugrozilo statiku mosta. Neki govore da je ovo “skrivena osveta” nemaca obzirom da je reizgrađen u okviru ratne reparacije. Bilo kako bilo, most zaista nije ofarban.

Prava je sreća i čudo da su svi beogradski mostovi preživeli poslednji rat sa NATO paktom obzirom da su i zvanično označeni kao meta i cilj od strane ovih napadača. Beograd je ipak imao sreće za razliku od Novog Sada i drugih gradova.

Brankov Most

Ovaj, nekada čuven i kao „Savski“ i „Zemunski“ most, povezuje najuži centar grada sa Novim Beogradom i Zemunom. To je još i tzv. „Glavni“ gradski most iako to nije i po obimu saobraćaja (po ovom parametru vodi most „Gazela“). Po obimu saobraćaja, Brankov most zauzima drugo mesto.

Današnji most sagrađen je na temeljima pređašnjeg mosta koji je nosio ime kralja Aleksandra. Bio je to veličanstven „kraljevski“ lančani tj. viseći most. Bio je, kao i ovaj današnji most, svojevrsni svetski rekorder. Naime, Savu je trebalo premostiti mostom bez ijednog stuba podupirača u sredini obzirom da se most nalazi u zoni pristaništa gde je neophodno obezbediti uslove za nesmetano okretanje brodova.

Današnji most, poznat je kao „Brankov most“. Danas mu je to i službeni naziv iako je prvobitno kršten kao most „Bratstva i jedinstva“. Međutim, ovaj naziv nikada nije bio prihvaćen u narodu. Većina ljudi danas misli da se ovaj most naziva „Brankov“ zato što se nastavlja na istoimenu Brankovu ulicu koja odavde vodi ka centru grada. Međutim, ovo je tek puka slučajnost obzirom da Brankova ulica nosi naziv po pesniku Branku Radičeviću a most po piscu Branku Ćopiću, koji je izvršio samoubistvo skočivši upravo sa ovog mosta na Savsko šetalište a ne u reku kako mnogi predpostavljaju ili to i danas čine. Naime, ovaj most je čuven po velikom broju samoubistava koja se izvrše ili pokušaju sa njega. Na Vikipediji postoji podatak da svake godine oko 40 ljudi reši ili pokuša da izvrši samoubistvo skočivši sa Brankovog mosta.

Ovaj most je takođe svojevremeni svetski rekorder. On je sa glavnim rasponom od 261 m svojevremeno držao rekord u svetu za ovakav tip mosta. Reč je o kontinualnom sistemu tzv. kolovozne table u vidu ortotropne ploče koja je na ovom mostu prvi put primenjena kod nas.

Još jedna zanimljivost vezana za ovaj most za koju verovatno niste znali je da Brankov most ustvari čine dva samostalna mosta blizanca od kojih je jedan, onaj u pravcu Novog Beograda, stariji čak 15 godina.

Naime, nakon 15 godina upotrebe ovog mosta i izgradnje Novog Beograda, njegov kapacitet je postao nedovoljan. Kada prolazite Savskim šetalištem ili krstarite rekom ispod ovog mosta obratite pažnju. Videćete da su u pitanju dva potpuno odvojena mosta, čak u detaljima i različita. A kada prelazite preko njega razliku je gotovo nemoguće primetiti.

Most Gazela

Kao što rekosmo, Gazela je po obimu saobraćaja najznačajniji gradski most. Deo je čuvene „Mostarske petlje“, jednog od najsavršenijih sistema ovog tipa u Evropi. I ovaj most je po nečemu (svojevremeno) jedinstven i prvi u svetu. Naime, u pitanju je kombinacija sistema grede i luka, a on je po prvi put u svetu primenjen upravo na ovom mostu. Upravo odatle dolazi neobično i zagonetno ime ovog mosta. Naime, gledan iz profila, neodoljivo podseća na gazelu u trku koja preskače reku.

Most je izgrađen 1970. godine a kapacitet mu je izračunat na 38.000 vozila dnevno. Međutim, sve do 01. januara 2012. godine kada je u saobraćaj pušten novi „Most na Adi“ ovaj most trpeo je opterećenje od 165.000 vozila dnevno što je više od četiri puta. Dugogodišnje zapuštanje i nebriga doveli su čak i do pucanja glavnog nosača mosta zbog čega se najzad krenulo u njegovu hitnu i sveobuhvatnu rekonstrukciju koja je takođe završena neposredno pred pušteneje u promet Mosta na Adi koji će Gazelu rasteretiti za 30% saobraćaja.

Most na Adi

Najnoviji, najlepši i najveličanstveniji savski most ujedno je i novi vizuelni simbol glavnog grada Srbije. Da se odmah pohvalimo, i ovaj most je jedan od svetskih rekordera. Naime, Most na Adi, što mu je i službeno ime, je najveći viseći most na svetu koji „visi“ na samo jednom pilonu (stubu). Ono što je još neobičnije i što zasigurno skoro neće biti prevaziđeno je činjenica da se pilon ne nalazi na sredini mosta tj. reke pa vizuelno izgleda prilično „nestabilno“. Ovaj problem rešen je tako što su dva kraka mosta različite težine pa je balans ipak savršen. Naime, kraći deo mosta (200 metara) izgrađen je od prednapregnutog betona kako bi bio što teži a duži deo mosta (380 metara) je izgrađen od čelika koji je utliko lakši materijal.

MOST-NA-ADI

Pošto narodna poslovica kaže „Dobar glas daleko se čuje“, glas da se u Beogradu gradi svetsko čudo brzo je stigao i do Amerike tj. do redakcije čuvenog TV kanala Discovery koji ga je planeti spektakularno predstavio u svom popularnom serijalu „Build it bigger“ (sr. Vrhunsko graditeljstvo).

Zanimljiva je i činjenica da je po dužini kablova o koje je most okačen, ovo treći most na svetu. Naime, dužina svih kablova okačenih o pilon iznosi oko 1 000 kilometara što je približo isto razdaljini između Beograda i Ankare. Po dužini kablova ovaj most premašuju samo dva mosta u Rusiji.

Pilon je visok ukupno 198 metara, na vrhu je širok 1,5, a na dnu 16 metara. Karakteristično je i to da pilon ima „dve noge“ odnosno izgled grčkog slova „Λ“. Kako bismo bili slikovitiji u dočaravanju visine pilona reći ćemo da je svega 6,5 metara niži od Avalskog tornja. Dakle, zaista novi vizuelni simbol grada.

Kad već pominjemo Avalski toranj reći ćemo i to da su „noge“, ali tri, karakteristične i za njega.

Novi Železnički most

Odmah treba reći: Rekorder! Naime, ovo je prvi železnički viseći most u Evropi i na kome je primenjen sistem zategnutih užadi. Dugačak je 1928 metara. Most je sagrađen i otvoren za promet u 1979. Godine. Projektovao ga je akademik Nikola Hajdin, inženjer i sadašnji predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti.

Ovaj most takođe predstavlja jedan od vizuelnih simbola Beograda naročito noću kada se uključi neobična dekorativna rasveta.

U ovom članku do sada nismo pomenuli most ili bolje reći mostove na Dunavu. Kad kažem „mostove“, iako za sada postoji samo jedan, Pančevački. Ovo je drumsko-železnički most koji je takođe bio rušen za vreme nemačke okupacije ali od strane Jugoslovenske armije. Za koju godinu Beograd bi trebalo da dobije još jedan most preko Dunava koji za sada nosi „radni naziv“ Zemun – Borča.

4 Responses to "Beogradski mostovi i ono što nismo znali o njima"

  1. Ana
    Ana Posted on February 14, 2014 at 8:39 pm

    Postovani,
    jakoooo bih Vam bila zahvalna ako biste me uputili gde mogu da kupim knjigu o beogradskim mostovima? Vise iz istorijskog aspekta, nego arhitekstonskog. Unapred zahvalna, Ana

  2. Fun Leto
    Fun Leto Posted on March 19, 2014 at 12:54 pm

    Toliko godina živimo u Bg-u i toliko puta prelazimo ove mostove, a da ne znamo ovakve zanimljivosti.
    Super tekst! Još da završe Zemun – Borča i saobraćaj će biti mnogo olakšan u celom gradu.

  3. Miroslav Bronzic
    Miroslav Bronzic Posted on April 19, 2014 at 6:06 pm

    Draga Ana,
    na žalost, ne mogu da Vam dam preciznu informaciju.
    Materijal za ovaj članak sam sakupljao sa svih mogućih (i nemogućih) strana…
    Ipak, srećno u toj nameri.
    Srdačan pozdrav
    Miroslav

  4. Miroslav Bronzic
    Miroslav Bronzic Posted on April 19, 2014 at 6:09 pm

    Hvala :)
    I taj most je već sastavljen po sredini. Završetak je izvestan. Više me brine njegov imidž. Nadam se da neće oststi “most Zemun-Borča” ili pak “Kinez”…
    ali i da ga ne “uguše” nekim nazivom koji neće biti opšteprihvaćen u narodu (kao npr. “Most Bratstva i Jedinstva” koji smo svi zvali i zovemo jednostavno “Brankov”).

Leave a Reply