RATOVI CENA ILI TEORIJE IGARA

Ukoliko u nekoj privredi postoji mali broj istih preduzeća koja se zarad većeg profita, poigravaju nivoom cena svojih proizvoda, preti realna opasnost od eskalacije tzv. rata cena.

Reč je o analizi situacija u kojima deluje dva ili više donosilaca odluka koji imaju suprotne ciljeve. Ekonomisti se bave pitanjem što mozak “A” misli da će mozak “B” učiniti ako “B” misli da će “A” učiniti to i to.

Teorija igara posebno dolazi do izražaja u razumevanju trke u naoružanju. Vojne prednosti koje imaju, na primer, SAD u proizvodnji oružja ostaju samo privremene zato što suparnička strana, npr. Kina ili Rusija, svaki put brzo reaguje u imitiranju oružja da bi se neutralisala prednost.
Lep primer trke u naoružanju, između istoka i zapada na naročito slikovit način opisuje suštinu ove pojave. Naime, ukoliko postoji slučaj dupola ili oligopola, a pritom među njima postoje uzajamna respektovanja u pogledu nivoa cena i raspodele tržišta – svi uslovi nepotpune konkurencije postoje. Međutim, ukoliko u dotični sektor uđe još nekoliko preduzeća te “mirne vode” za čas bivaju uzburkane izuzev, ukoliko dođe do novog dogovora novih i starih učesnika u igri što se u praksi, zapravo, vrlo retko događa. U tom slučaju dolazi do izbijanja tzv. rata cena od kojeg potrošači imaju samo ekonomsku korist jer ovim dolazi do postepenog pada oligopolskog apsolutizma.

Realnije rečeno u meri u kojoj vlada netolerancija oligopolista koji međusobno konkurišu jedni drugima, sektorska cena i količina proizvodnje se približavaju uslovima kakvi vladaju u uslovima potpune konkurencije.
Dakle prevlast na tržištu se nastoji osvojiti na različite načine: pretnjama, zavaravanjem, otpočinjanjem ratova cenama, udruživanjem i sl.

Leave a Reply