Zašto kitimo Novogodišnju jelku

Ko je, kada i zašto prvi okitio novogodišnju jelku?

Nastaće svađa i „rat“ ako ovo pitanje postavimo istovremeno nemcima i francuzima. Baš te dve nacije svojataju ovaj običaj, odnosno, smatraju ga svojim te se, kobajagi, baš zahvaljujući njima, ovaj lep običaj raširio svuda po svetu…

novogodisnja-jelka

Iako su nemci i francuzi „najglasniji“ u svojatanju novogodišnje jelke, smatraju da polažu pravo na jelku još i, dakako, finci (već su „prisvojili“ Deda Mraza), švajcarci, estonci, letonci…

prva-novogodisnja-jelka

Ako saslušamo svačije argumente, sudićemo da su nemački najjači a da su francuzi samo bučni (ili imaju odlične advokate) no, ipak, u ulozi sudije, nećemo jelku „vratiti“ nemcima obzirom da ostali (finci, estonci i letonci) imaju zaista važne argumente.

Da čujemo šta ko ima da kaže „u svoju odbranu“:

Francuzi: Jasno je i zna se da ovako elegantan, dekorisan i mirisan ukras potiče iz Francuske. Štaviše, i u mnogim istorijskim spisima je zapisano da je postojbina ove elegancije upravo francuska pokrajina Alzas…

Nemac (gunđajući sebi u bradu): Koja se nalazi tik uz Nemačku granicu.

Nemci: Imamo „dokaze“ da se jelka u nemačkoj kitila još u jedanaestom veku. Kitili smo je crvenim jabukama u centralnom i istočnom delu zemlje a na zapadu „rajha“ ukrašenim kolačima i svećama… Baš tako, kažu, piše u Letopisu Bremenskog Veha iz 1570. godine.

Švajcarci: Jasno je i nedvosmisleno negde zapisano kako se još 1597. godine u Bazelu, od strane tamošnjih šnajderskih šegrta, po gradu pronosila jelka ukrašena jabukama i, naravno, sirom, što, pak, dokazuje da je ovaj običaj, baš kao i ukrasi, dakako, švajcarski!

Nemac (opet gunđajući protestuje): Na kom jeziku govorahu ti „vaši“  šnajderski šegtri?!

Finci: Vascelom svetu je jasno da sve što ima veze sa zimskim praznicima dolazi iz Finske, tačnije iz Laponije. Kao i Deda Mraz. Baš on je prvi ikada okitio novogodišnju jelku…

Nemac (vidno zgađen): Jes’ kako da ne!

Estonci: U Estoniji, još davne 1441. godine, bratstvo Crnoglavih (udruženje neoženjenih trgovaca i brodovlasnika) donosilo je jelku za vreme praznika u svoje kuće u Talinu (za neupućeme, glavni grad Estonije). Poslednjeg dana praznika, jelka se nosila na glavni trg oko koga bi bratstvo plesalo. Јelku su kitili jabukama, orasima i papirnim cvećem.

Nemac (cokće): ccccc

Letonci: Prva okićena jelka bejahu u našoj prestonici Rigi 1510. godine „i tačka“! Znano je to i već opšteprihvaćeno u celom svetu a u spomen ovoj činjenici, na jednom od glavnih Riških trgova stoji osmougaona spomen ploča sa natpisom: “The First New Year’s Tree in Riga in 1510”, na čak osam jezika!

Nemac: (nakašljava se)

* * *

riga

Obzirom na sve iznesene dokaze valja nam presuditi ali i doneti neke zaključke, čitajući „između redova“.

Dakle, zaista se sve „vrti“ oko nemaca. Alzas, najzapadnija francuska pokrajina nalazi se duž granice sa Nemačkom, gotovo „zarivena“ u Švarcvald. Nemoguće je da Alzas odoleva nemačkom uticaju.

Bazel: Komentar gospodina nemca govori sve. Nemački uticaji u Švajcarskoj su i više nego sveprisutni.

Ipak, „istočni“ nemački argumenti su jači od „zapadnih“ (Alzas i Bazel). Nemačka je nekad bila veća država nego što je danas. Naročito „na račun“ današnje Poljske. U tom smislu, nemci i finci bejahu „komšije“ a zajednička im tačka istorijska regija Livonija. Baš ona, Livonija, uistinu jeste dom prve okićene novogodišnje jelke!

livonija

Livoniju su naseljavali baltički finci a njom je vladala nemačka vlastela. Na prostorima negdašnje Livonije danas se nalaze upravo Estonija i Letonija!

Dakle, svi su po malo u pravu a ponajviše nemci. Finci takođe ali je očigledno da laponska teorija „ne pije vodu“ jer je Laponija na severu Finske a Livonija „na jugu“, tačnije u Estoniji i Letoniji.

Marketinški, najbolji posao su odradili Letonci uverivši ceo svet da je jelka njihova baš kao što su i finci Deda Mraza sa Severnog pola „doselili“ u Laponiju.

Dobro, jasno nam je, bar odprilike ko je i kada prvi put okitio jelku ali zašto?!!

Ovo je tek „nemoguće“ odgonetnuti ali jasno je da su po sredi nekakvi paganski običaji koji su vremenom „prepisivani“ i kopirani sve do današnjih dana menjajući im suštinu i karakter.

Ima li ovaj običaj ikakve veze sa hrišćanstvom?

Zasigurno ne ali ga je hrišćanstvo prihvatilo. Naročito Protestantska crkva a ni Katolička nema ništa ili mnogo toga protiv. Pravoslavna crkva i dalje „kontrira“ badnjakom tj. hrastom umesto jelke. Barem to tako tumače oni koji po svaku cenu moraju izmisliti i stvoriti razliku između „nas“ i „njih“.

Nerazuman svet laički zaključuje da je badnjak pandan jelci, obzirom da se radi o drvetu i to božićnom. Ipak, „oni“ ne spaljuju jelku a mi ne „kitimo“ badnjak.

A evo i još jedne „hrišćanske“ legende:

„Kada se rodio Hristos, zvezda sa neba je vodila mudrace sa Istoka, pokazujući im put sve do pećine u kojoj se nalazila Bogorodica sa Hristom. Iznad pećine u kojoj je Hristos rođen, rasla su tri drveta – bor, kedar i jela. Njih je obasjala svetlost Hristovog rođenja, pa su poželeli da i oni nešto poklone. Kedar je zatresao svoje grane i pred pećinu su pale  iglice prepune divnog mirisa. Bor je spustio najlepše šišarke. Sirota jela je gorko plakala, jer ona nije imala mirisnog ulja u iglicama, niti šišarke. Jeline suze je videla zvezda, pa se sažalila. Zbog njene velike želje da daruje Hrista, nije dozvolila da ostane tužna u toj noći. Poslala je jednu malenu zvezdicu da se spusti na vrh jele. Tada je ona zasjala zvezdanom svetlošću i, duboko se klanjajući, spustila zvezdicu pred pećinu gde je u jaslama na slami ležao Hristos. Zato se i danas na vrh jelke stavlja zvezdica, kao znak i znamen ljubavi prema Hristu.“

Može li da se kiti neko drugo drvo umesto jelke?

Naravno da može! Najzad, ko je rekao da se radi baš o jeli? „Božićno drvce“ (Christmas tree) može da bude gotovo bilo koje zimzeleno drvo: jela, bor, smreka, kedar, čempres… Najzad, otkud znamo da su ove plastične od kineza baš jele!?!

novogodisnja-jelka-u-bolnici-london

A otkud to da mi Srbi kitimo jelku kad nismo katolici?

Kod nas okićena jelka nije simbol Božića već Nove godine (i to one po Gregorijanskom kalendaru). Drugačije rečeno „Kol’ko ljudi, tol’ko ćudi“!
Šta je sve jelka simbolizovala otkad su je livonci prvi put okitili, čak se ni ne zna…

Kada i gde je novogodišnja jelka prvi put okićena u Srbiji?!

Prva velika okićena jelka u Srbiji, na javnom mestu, postavljena je u Subotici, 1859. godine u jaslicama Lajoša Velđija.

U Srbiju je običaj kićenja jelke došao preko Austrougarske, prvo u Vojvodinu. Dvadesetih godina 19. veka prve jelke u Srbiji kitile su aristokratske porodice u svojim domovima videvši to od svojih rođaka u Nemačkoj i Austriji, odakle su „uvezli“ ovaj običaj.

Da ne kasnimo za svetom svedoči i činjenica da je kult ukrašavanja jelke u Englesku doneo princ Albert 1841. godine. Princ Albert je učinio dosta na popularizaciji i omasovljenjiu ovog običaja u Engleskoj, donirajući okićene jelke kasarnama, školama, bolnicama i sl. a običaj kićenja je unekoliko izmenio tako što je jelke kitio bonbonama, papirnim ukrasima i mašnama.

Deda Mraz, Nova godina, kićenje jelke… from Miroslav Bronzić on Vimeo.


Kako su nastali moderni ukrasi za jelku – kugle?

Jedan siromašni duvač stakla u Nemačkoj nije imao novca da kupi „jestive“ ukrase kojim bi njegova deca okitila jelku :( Odlučio je da „naduva“ staklene kugle kako bi i njihova jelka bila ukrašena. Međutim, ovi stakleni ukrasi su se toliko dopali tamošnjoj gospodi, vlasteli i buržoaziji da se siromašni duvač stakla ubrzo obogatio!! :)

A kako su nastali moderni lampioni?

Još su nemci u 17. veku, jelku ukrašavali svećama koje su lepljene voskom za grane. Ceo vek kasnije, 1890. godine izmišljeni su držači za sveće, međutim, svećice su neretko izazivale požar. 1885. godine u jednoj bolnici u Čikagu je izbio požar zbog sveća na jelci a 1908. godine osiguravajuće kuće u SAD su pokrenule kampanju da se u zakon unese zabrana korišćenja sveća za kićenje božićnih jelki.

Srećom, baš u to vreme izumljeni su prvi električni lampioni za kićenje jelki koji su poslužili kao zamena za sveće. Ipak, kao i u slučaju same jelke, i oko izuma lampiona se vodi večita rasprava.

Po jednima, prvi lampioni su zasijali 1882. godine a njihov pronalazač bio je Edvard Džonson, pomoćnik Tomasa Edisona. On je povezao 80 malih električnih sijalica u niz i obmotao ih oko jelke. Međutim, ova „novotarija“ se na početku nije dopala amerikancima. Lampioni su bili preskupi, a za njihovo korišćenje je bio potreban generator!

Po tvrdnjama drugih, 1885. godine, američki telefonista Ralf Moris je izumeo prve lampione za jelku a po trećima, to je učinio Albert Sadaka 1917. godine i on je, navodno, konstruisao prve bezopasne električne lampioneobezbedivši žice i kontakt među sijalicama te time smanjio mogućnost izbijanja požara.

Istražio i napisao: Miroslav Bronzić

Leave a Reply