Ovo bi se još moglo nazvati firma tj. onaj audio-vizuelni sklop koji ćemo u drugom kontekstu nazivati brend, marka ili jednostavno poslovno ime.

Izbor imena nije ni malo lak zadatak! Postoje neki dosadni klišei i nasuprot njih, čudne konstrukcije znane i razumljive samo njihovim kreatorima.

U Srbiji je poslovni običaj da se svakom biznisu da ime iako po zakonu to nije neophodno. Npr. Zakon o preduzetnicima predviđa tu mogućnost, a i pravnom licu možete dati lično ime osnivača.

Već je postao običaj da se skoro svaka pekara zove po prezimenu vlasnika i bilo bi čudno da je drugačije (mada ima i izuzetaka) i to i nije tako loše… jednostavno, običaji su tu da bi se poštovali! Međutim, mnogo je gadan onaj običaj kombinovanja inicijala i početnih slogova prezimena i imena svoje dece, žene, baba, tetaka, tašti…
Ne mogu sada nikoga da prozivam a na pameti mi je bar desetak takvih! Setićete se i vi…

Kada je nejming u pitanju i tu postoje neki profesionalni standardi: Ime treba da je kratko, jasno, zvučno, čitljivo, interesantno, lako za pamćenje, sa što više samoglasnika. Ime nikako ne sme da bude uvredljivo ili nastrano u bilo kom smislu i za bilo koju grupaciju potrošača. Ne treba da sadrži nacionalne, verske ili političke prizvuke ukoliko nema potrebe i direktne veze sa istima.

Ime treba da je vanvremensko kako bi bilo aktuelno u svakom trenutku. Setite se samo koliko se novih firmi zvalo “Titanik” nakon premijere istoimenog filma Džejmsa Kamerona ili, koliko se novih firmi otvorenih 1999-e zvalo “Milenium”. Danas su sva ta imena potpuno out iako su u nekom momentu bila potpuno in, fancy,trendy :)
20th Century Fox je takođe loš primer nejminga kada je vremenska dimenzija u pitanju.

Ime treba da ima jasnu i direktnu asocijaciju na vaš biznis. Strane reči u imenu su dopustive ali razmišljajte i o tome kako ćete svoje ime napisati ćirilicom. Vodite računa da su strane reči koje koristite u imenu opštepoznate i prepoznatljive te da potrošači znaju i umeju da ih izgovore i napišu (dakle, bez mnogo etimologije).

Kada smo već kod stranih jezika, gledjte da se ne frljate mnogo sa španskim, italijanskim i drugim zvučnim latinskim jezicima izuzev, ako vaš biznis nema bar indirektne veze sa tim zemljama. (Ako baš uvozite šešire iz Meksika onda je uredu da vam se firma zove Sombrero)!

Globalni, engleski jezik je dopustiv i očekivan ali ni tu nemojte preterivati.

Postoje i duhoviti nazivi. To je prihvatljivo ali samo ako je zaista i svakom duhovito. Tako npr. u Beogradu postoji prodavnica nekih đakonija za kompjutere (oprema) koja se zove Trista čuda! Morate priznati da je ovo simpatično jer tamo zaista ima “trista čuda” za koje ne bismo ni znali kako da ih drugačije nazovemo. Takođe, tu je i fast food Do jaja. OK, ljudi većinom reaguju sa osmehom ali, u određenimmomentima nije smešno nego vulgarno.

Ime svog biznisa shvatite kao ozbiljnu stvar. Najbolje je da dobro razmislite pre nego što kumujete sopstvenom biznisu.