Kada sam počeo da pišem ovu knjigu, nisam želeo da napišem turistički vodič.
Nisam želeo ni klasičan putopis u kojem se autor vraća sa putovanja i beleži šta je video, niti roman koji bi Dunav koristio samo kao kulisu za neku priču.
Želeo sam nešto između.
Knjigu u kojoj se putuje stvarnim Dunavom, kroz stvarne gradove, tvrđave, klisure i istorijska mesta, ali u kojoj čitalac neće imati osećaj da prelistava vodič ili udžbenik. Hteo sam da mu se učini da je zaista na brodu.
Tako je nastao „Dunav: nizvodno kroz vreme“.
Brod ne postoji. Reka postoji.
Rečni kruzer „Trajan“ je izmišljen.
Izmišljene su njegove kabine, palube, posada i putnici. Možete da tražite njegovo ime u brodskim registrima, ali ga tamo nećete pronaći.
Dunav kojim plovi, međutim, potpuno je stvaran.
„Trajan“ kreće iz Novog Sada i narednih devet dana spušta se nizvodno, preko Petrovaradina i Sremskih Karlovaca, Zemuna i Beograda, Pančeva, Smedereva i Golupca, kroz Đerdap, sve do Prahova.
Ali ovo nije samo putovanje kroz prostor.
Dok brod ide niz reku, knjiga neprestano putuje i kroz vreme.
Iza gradova, tvrđava, mostova, ostrva i obala pojavljuju se ljudi koji su tu živeli pre nas, gradovi koji su menjali imena i države, brodovi koji su prolazili Dunavom, mesta koja su nestala pod vodom i priče koje se ponekad više ne mogu videti na obali, ali su i dalje ostale vezane za reku.
Otuda i podnaslov knjige — nizvodno kroz vreme.
Nije vodič, ali ćete mnogo toga upoznati
U turističkom vodiču očekujete adrese, radno vreme muzeja, cene ulaznica i spisak znamenitosti koje treba obići.
Ovde toga nema.
Mesta kroz koja „Trajan“ prolazi upoznajemo onako kako ih upoznaje putnik.
Nekada ih vidimo sa palube. Nekada silazimo na obalu. Nekada razgovor među putnicima otvori priču koja nas odvede nekoliko vekova unazad. Ponekad je dovoljan pogled kroz prozor broda da se iza današnjeg pejzaža pojavi ono što je tu nekada postojalo.
Ideja mi nije bila samo da čitalac sazna nešto o Dunavu.
Želeo sam da tim Dunavom putuje.
Da Golubac ne bude samo podatak o tvrđavi, da Đerdap ne bude samo geografski pojam, da Beograd, Zemun, Smederevo ili Novi Sad ne budu spisak znamenitosti, već stanice jednog putovanja koje traje od prve do poslednje stranice.
A nije ni sasvim roman
„Dunav“ ima likove, razgovore, odnose među ljudima, male zaplete i priče koje se razvijaju tokom putovanja.
Ali nema jedan veliki zaplet koji od prve stranice juri prema raspletu.
Pokreće ga reka.
Na „Trajanu“ putuju ljudi različitih godina, karaktera i razloga zbog kojih su krenuli na ovo krstarenje. Neki žele da upoznaju mesta koja nikada nisu videli. Neki se vraćaju mestima koja već poznaju. Neki će tokom tih devet dana saznati nešto o Dunavu.
A neki nešto o sebi.
Njihove priče ovde neću otkrivati.
Bilo bi šteta upoznati putnike pre ukrcavanja.
Kabina 304
Među kabinama „Trajana“ postoji jedna koja nije dodeljena nijednom od likova.
Kabina 304 rezervisana je za čitaoca.
To je, naravno, književna igra, ali ona možda najbolje objašnjava kako sam želeo da se ova knjiga čita.
Ne kao priča o grupi ljudi koji negde putuju, dok ih mi posmatramo sa strane.
Već kao putovanje na kojem smo zajedno sa njima.
Čitalac je na brodu. Može da izađe na palubu, siđe sa grupom na obalu, sedne u Salon, sluša razgovore za susednim stolom, pogleda kroz prozor svoje kabine i vidi istu reku koju gledaju ostali putnici.
Zato knjiga sadrži i planove paluba „Trajana“, a deo dodatnog sadržaja dostupan je i preko QR koda.
Čak možete da proverite ko spava u kojoj kabini.
Osim u 304.
Ona je vaša.
Istorija bez udžbenika
Dunav je zahvalna, ali pomalo zastrašujuća tema.
Na njegovim obalama postoji toliko istorije da bi se od samo jednog grada ili tvrđave mogla napisati zasebna knjiga.
Zato mi nije bilo važno da u „Dunav“ smestim sve.
Bilo mi je važnije da ono što jeste u knjizi postane deo putovanja.
Da istorijski događaj ne bude ubačen samo zato što je važan, već zato što se baš u tom trenutku pred putnicima nalazi mesto koje ga priziva.
Da priča o nekom čoveku započne zato što smo prošli pored njegove kuće, spomenika ili grada.
Da se prošlost pojavi prirodno, kao još jedan sloj pejzaža.
Dunav je u tom smislu neobična reka. Dok plovite njime, vrlo često gledate današnji svet, a ispod njega naslućujete nekoliko prethodnih.
Za koga je ova knjiga?
Za ljude koji vole putovanja.
Za one koji vole istoriju, ali ne vole da im se ona servira kao školska lekcija.
Za one koji su već plovili Dunavom i žele da ga ponovo vide.
Za one koji nikada nisu plovili, ali bi voleli.
I, nadam se, za one koji vole knjige posle kojih im se učini da su nekoliko dana proveli negde drugde.
Ne bih voleo da čitalac posle poslednje stranice kaže samo da je saznao mnogo toga o Dunavu.
Više bih voleo da mu se učini da je sa nama proveo devet dana na „Trajanu“.
Da poznaje putnike.
Da zna gde je Salon, gde je njegova kabina i kojim putem se izlazi na palubu.
I da mu bude pomalo žao kada brod pristane poslednji put.
Jer tada se završava ono što je od početka i trebalo da bude:
ne vodič kroz Dunav,
nego putovanje.
Vaša kabina je spremna.
Broj 304.
Ukrcavanje počinje u Novom Sadu.
Dunav: nizvodno kroz vreme
Književno krstarenje od Novog Sada do Prahova
Miroslav Bronzić
Interact, 2026.
