Kako definisati boje čudnog imena? Kojom bojom je ispisan ovaj red teksta? Kako znati na šta se odnose čudni nazivi raznih nijansi i mešavina osnovnih boja?!

 

Grimizna, tirkizna, purpurna, patinasta, kaki, bež, drap, grao(rasta), venge, rezedo

 

Do malopre, potrefio bih samo tirkiznu – onu oko koje se svi raspravljaju da li je plava ili zelena (ja je uvek vidim kao „zelenu“) a oni treći (pametniji), nazvaće je „tirkizna“. Bliska „azurno plavoj“ (eto ti još jedne „nedefinisane“ farbe)… Tek, baš francuzi koji imaju svoju azurno plavu smisliše još jednu sličnu, tirkiznu, ali joj ime nadenuše ne po boji svog mora već turskoga (Turquoise). Kažu da je boja mora na južnoj turskoj obali baš takva – tirkizna, ni plava ni zelena. E sad, postoji i poludragi kamen „Tirkiz“ koga još zovu i „Turski kamen“. Po moru ili po kamenu, tek tirkizna je „turska“ boja.

 

tirkizna

 

U svetu grafičkog dizajna postoji jedna legenda koja kaže da se ta boja nikako ne da odštampati kako treba već uvek „beži“ u plavu ili zelenu te da kompanija „Siemens“ čiji prepoznatljivi logo je baš te boje, vekovima muči muku sa štampom ambalaže i promo materijala. Slična priča postoji i za „Johnnie Walker“ crvenu boju.

 

Kada smo već kod crvene, postoji i jedna njoj izuzetno bliska boja – grimizna! Moj prvi susret sa grimiznom bojom bio je prilikom dizajniranja logotipa „E-didacta“ kada sam naručiocu posla teškom mukom objasnio kakvu boju sam izabrao za njegov logo. Da sam tada znao za „grimiznu“, rekao bih to jednom rečju a ne čitavim elaboratom. Grimizna boja je mešavina jarko crvene sa vrlo malo plave boje, kaže Wikipedia.

grimizna

 

Prvi put sam se susreo sa nazivom „grimizna“ kada sam pisao članak o zemlji Deda MrazaLaponiji koja je, osim po Deda Mrazu, znamenita i po čarobnim igrama polarne svetlosti. Tada negde naleteh na jedan pasus teksta u kome je pisalo:

 

„Zahvaljujući geografskoj poziciji bliskoj Severnom polu, osim „belih noći“, tamo se minimum 200 dana u toku godine odigrava mistična „igra svetlosti“ što je ustvari fenomen spektra nebeske svetlosti koja treperi u snopovima zelenih, tirkiznih, plavih, purpurnih, grimiznih, crvenih i ljubičastih nijansi...“

Trebao mi je rečnik da rastumačim šta piše u gornjem članku.

 

polarna-svetlost

 

Osim već definisanih boja, trkizne i grimizne, spominje se i purpurna. Preveo bih je sa „ljubičasta“ samo da i ta, ljubičasta boja, nije deo spektra polarne svetlosti. Najzad i u engleskom postoje i „purple color“ i „violet color“. Dakle, nisu isto, premda obično našu „ljubičastu“ na engleski prevodimo kao „purple“ i obrnuto. Boju lila ne smam ni da spomenem jer ću se pogubiti :)

 

purpurna

 

Kakva je to, dakle, boja?! – Da je naš srpski jezik šta bogatiji, verovatno bismo je zvali „šljivasta“ jer, kad turci neku boju mogu zvati po svom kamenju i moru, mogli bismo i mi našu po svojoj nacionalnoj voćki. Dakle, malina (naša druga nacionalna voćka) je upravo grimizne iliti „malinaste“ boje jer, ako postoji „maslinasta“ (ili „maslinasto-zelena“) po maslinama, ne vidim razlog zbog koga nebi postojala i „malinasta“ ili bar „malinasto-crvena“ po malinama.

 

Nego, vratimo se purpurnoj. „Guglajući“ po vebu „izguglah“ sledeće:

„U osnovi, purpurna je kombinacija plave i crvene – ima više nijansi, od ljubičaste do tamnocrvene, no najpreciznije bi bilo reći da se radi o nijansi između magente (fuksije) i ljubičaste.“

 

Ah ha! Eto ti sad još i te magente (pa još i fuksije – za ovo i ja prvi put čujem) za koju svi znamo kao za jednu od tri/četiri osnovne štamparske boje iz kojih se dobijaju sve ostale. Ako ne znate koja je to boja (magenta), otvorite frižider i uzmite bilo koji tetra-pak i negde u skrivenim delovima ambalaže (obično na rubovima) pronaći ćete plavičastu (Cyan), rozikastu (Magenta), žutu (Yellow) i crnu (Katran) kockicu. To je ustvari CMYK kombinacija odštampana zarad kalibracije štamparske mašine…

Dakle, Magenta je nešto između grimizne i purpurne.

 

Ima još jedna boja nalik tirkiznoj a to je „patinasta“. Ne „pLatinasta“ (mada je i to neka boja) već „patinasta“. Wikipedia o njoj kaže sledeće:

 

„Patina je promjena boje i teksture koja nastaje na površini bronze ili nekog drugog metala (razvija se usled oksidacije ili nekog drugog hemijskog procesa)“

 

patina

 

Dakle, to je ona neka „starinska“ boja. Zamislite samo moje čuđenje kada mi je jedan poslodavac rekao da želi da mu dizajniram turističku brošuru o manastirima Srbije i da želi da bude voskaste ili patinaste boje!?!

 

brosura

 

Dakle, „Voskaste“! Ipak, ovu boju sada neću analizirati jer je to, u suštini oker boja. Da, oker! Sećam se da sam u osnovnoj školi na času likovnog bio u istoj dilemi u kojoj sam sada kada je u piranju npr. „kaki boja“.

 

kaki

 

Naziv boje kaki je nastao iz hindu jezika gde reč „khak“ označava prašinu. Ovu boju su za svoje maskirne uniforme koristile razne vojske širom sveta…

 

Svašta – nisam ni znao da vozim kola kaki boje. Mislio sam da su bež iako moja „lepša polovina“ kaže da su drap boje a u saobraćajnoj dozvoli piše da su ustvari maslinasto-siva.

 

Dobro, dođosmo do kraja priče o bežkakidrap nijansama ali, samo da znate, nije u pitanju jedno te isto. „Oštro oko“ iliti „oko sokolovo“ ume da ih razlikuje. Oni koji ne umeju imaju blažu verziju poremećaja koji se zove Daltonizam :)

 

wenge

 

U spektru bliska ovima i, dakako, voskastoj boji je i još jedna interesantnog imena – venge! Sećam se tako jedne klijentkinje, Marine, koja je kod mene došla sa željom da joj dizajniram logo i definišem grafičke standarde za njen biznis – piceriju, čiji enterijer je, kaže, u venge tonovima pa želi da takav bude i logo i ostali elementi vizuelnog identiteta. Kad se nisam rasplakao od muke!!!

 

kompas

 

Dakle, tu venge (wenge) boju bi moja baba prosto nazvala „kavena“. Dobro, u svom spektru moje babe su imale/imaju i „mrko-crljenu“, „šargo-pirgastu“ i u naslovu pomenutu „graorastu“. Teško ih je definisati ali ja znam koje su nijanse u pitanju. Ta „graorasta“ iliti „grao“ kako je, valjda skraćeno, mnogi nazivaju je, u suštini jedna specifična nijansa sive od onih čuvenih „Fifty Shades of Grey“ („50 nijansi – siva“).

 

Tu negde, u spektru između tirkizne i drap nalazi se i rezedo boja. Na Vukajliji o rezedo boji piše:

„Najneodredjenija boja svih vremena. Varira od najnežnijih nijansi zelene, preko zelene sa žućkastim primesama, do zelene sa plavim tonovima. Što je najbitnije svako od nas ima svoju zamisao rezedo boje koja je uvek drugačija od ostalih. A ako nekom pokušate da objasnite koja je tačno rezedo boja možete upasti i u paradoks.“

 

rezedo

 

Tek da se zna, Vukajlija jeste nadasve duhovita (oduvek bila) ali nije baš najpreciznija. Reći ću samo sledeće: Reseda Green (RAL), Hexadecimal code: 68825F, RGB: 104,130,95 :)

 

I na kraju, želim da naglasim da sam ovu temu tek načeo. Siguran sam da ne znate kako npr. izgleda bledo-različkova boja (Pale cornflower blue), bledoružičastolilasta (Pale mauve), Bondi boja (ekstremno nalik tirkiznoj i patinastoj) ili, “šećer za kraj” – BOJA VODE!!!
Ali stvarno, bio sam ubeđen da voda nema boju. Bar su nas u školi učili da je voda bezbojna. Ipak, u zvaničnoj nomenklaturi boja pronaći ćete i “Aqua” (na srpski se prevodi kao “boja vode”) a izgleda ovako: IIIIIIIIIIIIII

 

Eto, toliko od mene o bojama (ovim nestandardnim) a vašoj pažnji svakako preporučijem i moje davnašnje članke „Psiologija boja“ i „Simbolika i značenje boja“.

11 Responses to "Nešto između grao i kaki boje…"

  1. Ivan Kostic
    Ivan Kostic Posted on June 12, 2015 at 10:28 pm

    Pozdrav Miroslave

    Hvala puno na ovim iscrpnim informacijama. Iako sam i sam cuo za vecinu ovih domacih izraza za boje, sada mi je mnogo lakse razumeti ih. I ja kao i ti u ovom poslu susrecem se sa svakojakim ” poznavaocima ” boja, to mi i daje volju za rad . Kao i tebi gos. Marina. Hvala jos jednom. Ova pricica me je bas oraspolozila. Zelim vam jos ovakvih postova i puno srece u radu

    srdacan pozdrav

    Ivan Kostic

  2. Miroslav Bronzic
    Miroslav Bronzic Posted on June 14, 2015 at 7:20 am

    Hvala Ivane :)
    Ja mislim da se još nije rodio onaj ko je boje razumeo. Najzad, da mislim da ih sasvim kapiram, ne bih se ovoliko “opterećivao” njima :)
    VELIKI pozdrav!
    Miroslav

  3. Mira
    Mira Posted on August 13, 2015 at 9:17 am

    Duhovit i edukativan tekst. Slučajno naletjela…Sve pobrojane boje su naše uobičajene nedoumice. Hvala!

  4. Miroslav Bronzic
    Miroslav Bronzic Posted on August 13, 2015 at 10:43 am

    Hvala Vama Miro :)
    Čitanje ovog teksta, predpostavljam, podrazumeva veliku količinu živaca i strpljenja. Zato sam posebno zahvalan!
    Svako dobro! :)

  5. andja
    andja Posted on May 27, 2016 at 12:38 pm

    Hvala vam puno na pojasnjenju.
    Uvek me je iritiralo kako to da su svi pametniji od mene..Izbece oci pa kazu: kako to da ne znas tu boju??¿…

  6. Miroslav Bronzic
    Miroslav Bronzic Posted on May 28, 2016 at 10:17 am

    Anđo,
    za takve “sveznalice” treba imati jake nerve i želudac. Jedan moj poznanik ne razlikuje crvenu i narandžastu a često ih nazove i roze bojom. To je njegova percepcija boja i bilo bi nehumano prozivati ga zbog toga. Čovek jednostavno ne vidi boje kako treba ali je zato genijalac na drugim poljima. Npr. čulo sluha mu je perfektno razvijeno i ume da čuje i razlikuje zvukove koji su meni isti. Meni sve zvuči kao odvratno zavijanje a on čuje svu simfonijsku lepotu običnog zveckanja ključem…
    Stoga, svim pametnjakovićima hitno zapušiti usta nekim kontrapitanjem!

    Hvala na komentaru! :)

  7. Daniela
    Daniela Posted on August 14, 2016 at 9:53 pm

    Odličan tekst. Pravo otkrovenje. Tema – neiscrpna. Slučajno naleteh na njega tražeći nazive nijansi crvene boje u srpskom tj. adekvatan prevod za “dragon red”. Neki pametnjaković je to preveo kao “zmajski crveno”. U svakom slučaju, pogubih se i moguće da mi sa vidom nešto nije u redu jer od nekih 20 navedenih ja vidim desetak. U stvari lažem, uočavam svetlije i tamnije nijanse, ali da ovako u životu napravim razliku – nema šanse.

    Možda Vam ovo bude zanimljivo: http://digitalsynopsis.com/design/color-thesaurus-correct-names-of-shades/

    Pozdrav!

  8. Miroslav Bronzic
    Miroslav Bronzic Posted on August 15, 2016 at 10:07 am

    Daniela, hhvala za komentar i preporuku. Odmah otvaram link… :)

  9. Matatrta
    Matatrta Posted on December 4, 2016 at 4:20 pm

    Hvala Miroslave,

    Zaista lep i informativan tekst.
    Negde u dubini duše i sebe smatram polupismenim budaletina, ali to koliko ljudi ne poznaje svoj jezik je poprimilo oblike epidemije,
    Venge EEEEEEJ. VENGE. LJUDIII UPOMOOOOOĆ!
    Aj bar da ga izgovore k’o što treba (уенџ) nego venge.
    Uf!
    Odoh ja sad

  10. Danijel
    Danijel Posted on January 24, 2017 at 5:06 pm

    Proučavam bibliju 2: ljetopisa 2: 14 gdje kaže: kako su koristili crvenkastopurpurnom vunom, plavim predivom, grimizom i da su bili vrlo vješti da izrade sve što se od njih tražilo. Mislim si: do malo prije su bili robovi a sad za 40 godina sve znaju izrađivati. Trebao bi najmanje 150 – 200 godina da naučim sve raditi vješto i to s primitivnim alatom i kako su dobivali kermes. Kermes se skupljao s indijske smokve – (čitaj kaktus). Male crvene bube koje je stavljano u vruću vodu a potom se sušilo. Oko 70 000 kukaca za jedan kg. boje u prahu. Do 1920 god, redovito se skupljao po cijelom svijetu. Najčešće je Engleska koristila za svoje crvene mundire. Jedan kaputić ofarban prije 100 godina, ta boja je postojanija od boja Beneton. Tvoj tekst mi je otkrio nove vidike, Lijepi pozdravi

  11. Miroslav Bronzic
    Miroslav Bronzic Posted on January 25, 2017 at 10:18 am

    HVALA! :)

Leave a Reply