Priče iz Deda Mrazovog sela

Zaviri iza prazničnih zavesa

Negde daleko, među šumama, planinama i snegom koji ne prestaje da pada, nalazi se jedno neobično selo.

Zove se Mrazograd.

U njemu žive Deda Mraz, Baba Mrazica, patuljci, vilenjaci, gnomčići, goblini, trapavi gremlini, irvasi, haskiji, mačke, zečevi i još mnogo čudnih, veselih i dobrodušnih stanovnika.

Tamo se prave igračke.
Tamo se pakuju pokloni.
Tamo se mese kolači.
Tamo se pevaju smešne pesme.
Tamo se ponekad dogodi i poneka velika praznična zbrka.

Priče iz Deda Mrazovog sela vode decu pravo iza prazničnih zavesa — tamo gde novogodišnja čarolija nije samo svetlucava i svečana, već i vesela, trapava, topla, pomalo neuredna i puna srca.

[DUGME: Naruči knjigu]
[DUGME: Pogledaj unutrašnjost knjige]

---

O knjizi

Priče iz Deda Mrazovog sela je bogato ilustrovana praznična knjiga za decu, puna topline, smeha, snega, kolača, vilenjačkih nestašluka i malih čuda.

Ovo nije samo još jedna knjiga o Deda Mrazu.

Ovo je knjiga o njegovom selu — o mestu u kome se praznik priprema cele godine, gde patuljci ručno prave igračke, vilenjaci obilaze svet i beleže dečje želje, Baba Mrazica šije, mesi i plete, a Deda Mraz pripoveda priče iz svoje svakodnevice.

Kroz niz kratkih, duhovitih i toplih priča, deca upoznaju stanovnike Mrazograda i otkrivaju da se iza svake velike praznične čarolije krije mnogo rada, dobrote, smeha, grešaka, popravljanja i zajedništva.

---

Dobro došli u Mrazograd

Mrazograd je selo Deda Mraza.

Smešten je u Snežnoj dolini, skriven od vetra, među šumama i planinama dalekog Severa. Na prvi pogled, to je malo selo sa pedesetak kuća. Ali kada se bolje pogleda, u njemu ima toliko radionica, skladišta, štala, sokaka, tunela, svetiljki i tajnih mesta da deluje mnogo veće nego što jeste.

U Mrazogradu se nalaze:

radionice za pravljenje igračaka,

radionice za slatkiše,

skladišta za poklone,

štale za irvase,

kućice patuljaka i vilenjaka,

dom Deda Mraza i Babe Mrazice,

pa čak i jedan manji aerodrom.

Noću je selo naročito lepo. Sve je okićeno lampionima, sveće svetle u prozorima, sneg škripi pod nogama, a iz odžaka se diže dim — običan kod patuljaka, a ponekad praškast i svetlucav kod vilenjaka.

---

Ko pripoveda priče?

Najveći deo knjige pripoveda sam Deda Mraz.

On decu ne vodi samo u veliku novogodišnju noć, već u svakodnevni život svog sela. Priča im šta se događa kada sneg zatrpa vrata, kada mrazuљci zakasne na posao, kada se goblinove mačke ne mogu prebrojati, kada Baba Mrazica odluči da mu sašije novo odelo, ili kada trapavi gremlin pokuša da pomogne u radionici.

Zato ova knjiga ima osećaj neposrednosti: kao da dete sedi kraj vatre, sluša Deda Mraza i zaviruje u svet koji obično ostaje skriven.

---

Šta se krije iza praznične čarolije?

U ovoj knjizi deca otkrivaju da praznična čarolija nije samo trenutak kada poklon osvane ispod jelke.

Čarolija počinje mnogo ranije.

Počinje u radionicama u kojima patuljci prave igračke.
Počinje u kuhinji Babe Mrazice, uz miris kolača i čaja.
Počinje u vilenjačkim beleškama o dobroj deci.
Počinje u snežnim sokacima Mrazograda, u pesmi, radu i smehu.

A ponekad počinje i u maloj nezgodi — prolivenoj kafi, pogrešno zašrafljenom točku, razigranom mačetu ili patuljku koji je ubeđen da je spasao Novu godinu.

---

Priče koje se nalaze u knjizi

Selo Deda Mraza — Mrazograd

Uvodna priča upoznaje čitaoce sa Deda Mrazovim selom: kućama, radionicama, štalama, irvasima, psima, patuljcima, vilenjacima i Babom Mrazicom.

To je temelj cele knjige — mala mapa sveta u koji dete ulazi.

Ova priča objašnjava kako selo živi, kako se pripremaju pokloni, kako vilenjaci prate dečje želje i zašto je Mrazograd istovremeno radno mesto, dom i bajka.

---

Mačke goblina Atanacka

Goblin Atanacko ima mačke.

Mnogo mačaka.

Toliko mnogo da ih ni mrazuљci ne mogu izbrojati. Jedan kaže da ih je dvadeset pet, drugi trideset šest, treći čak četrdeset osam. A mačke, kao mačke, čas se pojave, čas nestanu, čas se sakriju, čas se provuku baš tamo gde ih niko ne očekuje.

Ovo je vesela priča o svađi koja nije prava svađa, o čudnom goblinu dobrog srca i o tome kako nekad nije najvažnije znati tačan broj — naročito kada ima mnogo posla i mnogo igračaka koje čekaju da budu završene.

---

Jutro bez petlova

Jednog jutra u Mrazogradu nijedan petao nije zakukurikao.

Deda Mraz se zabrinuo. Ako nema petlova, nešto sigurno nije u redu.

Ali uskoro otkriva da se u kokošinjcima dogodilo nešto mnogo lepše: tokom noći izlegli su se pilići. Petlovi nisu ćutali zato što se dogodilo nešto loše, već zato što su bili zauzeti velikom radošću.

Ovo je nežna priča o novom početku i o tome da ponekad, kada nešto izostane, umesto toga dođe nešto još lepše.

---

Priča o bećarcima

Vilenjak Zvonko i drugi vilenjaci odlaze u Srem da odnesu paketiće deci, ali se vraćaju tek posle više od nedelju dana.

Zašto?

Zato što su otkrili bećarce — kratke, šaljive pesmice koje se lako pamte, brzo pevaju i još brže šire.

Ubrzo se cela družina zarazi veselim stihovima. Mrazograd odjekuje od smeha, pesme i rime. Čak i Baba Mrazica, iako se pravi ljuta, ponekad ne može da odoli pa joj se omakne poneki stih.

Ova priča donosi vedrinu, ritam i lokalni duh, kao praznični susret Severa i Srema.

---

Deda Mrazovo novo odelo

Staro Deda Mrazovo odelo već je iznošeno, krpljeno i umorno. Baba Mrazica odlučuje da je vreme za novo — najlepše odelo na svetu.

Ali to nije običan krojački posao.

Treba nabaviti baršun, krzno, dugmad, opasač, čizme, rukavice i još mnogo detalja. Patuljci i vilenjaci putuju u Amsterdam, Carigrad, Sankt Peterburg, Solun i London. Svako donosi nešto, a usput se događaju male avanture, zabune i smešni zastoji.

Kada mrlja od kafe skoro uništi odelo, cela družina mora da pronađe način da spase stvar.

Ovo je priča o trudu, ljubavi, zajedničkom radu i tome kako odelo može postati mnogo više od odeće — simbol praznika.

---

Trapavko Piki

Piki je mali gremlin koji silno želi da pomogne patuljcima u radionici.

Problem je što, kad god pomogne, nešto pođe naopako.

Pogrešno zašrafi točkove, izmeša delove, pokvari ono što su patuljci pažljivo napravili. Majstor Đura se ljuti, gunđa i viče, ali kada vidi da je Piki samo mali, postiđen i dobar, shvata da se svako uči.

Ovo je priča o greškama, strpljenju i tome da trapavost nije isto što i nesposobnost.

Neko danas pokvari voz.
Sutra možda postane majstor.

---

Deda Mraz i lavirint u snegu

Jednog jutra sneg je zatrpao Mrazograd skoro do prozora.

Deda Mraz ne može ni da izađe iz kuće. Irvasi čekaju hranu, radionice čekaju posao, pisma dece treba preuzeti, a sneg ne prestaje da pada.

Srećom, patuljci kreću u akciju. Lopate rade, pesma se čuje, sneg se razgrće i kroz selo nastaje čitav lavirint snežnih prolaza.

Ali onda se javlja novi problem: prolazi su uski, a Deda Mraz ima veliki stomak.

Ova priča je duhovita, slikovita i puna praznične dinamike — pravi mali zimski spektakl o zajedništvu, snalažljivosti i smehu.

---

Lenje Gliše

U Deda Mrazovom selu ima mnogo vrednih bića, ali ima i onih koji bi najradije spavali, izležavali se i odlagali posao.

Lenje Gliše donose priču o onima koji misle da će sve nekako samo od sebe biti završeno. Ali u Mrazogradu, gde svaka igračka, svaki paketić i svaka želja imaju svoje mesto, lenjost ne može dugo da se sakrije.

Ova priča deci blago i šaljivo pokazuje da je radost mnogo veća kada se u njoj učestvuje, a ne kada se samo čeka da neko drugi sve uradi.

---

Patuljak koji je spasao Novu godinu

U ovoj priči jedan patuljak veruje da je upravo on spasao Novu godinu.

Možda se malo hvali.
Možda malo preteruje.
A možda je, na svoj način, zaista učinio nešto važno.

U Mrazogradu se i najmanji zadatak može pokazati presudnim. Nekad je dovoljno da neko bude na pravom mestu, u pravom trenutku, sa dobrom namerom — pa da cela velika praznična mašinerija nastavi da radi.

Ovo je priča o tome da junaci ne moraju uvek biti najveći, najglasniji i najsnažniji. Ponekad su to oni mali, uporni i pomalo smešni.

---

Zašto je ova knjiga posebna?

Priče iz Deda Mrazovog sela imaju nekoliko slojeva.

Na prvom nivou, to su tople praznične priče za decu: pune snega, lampiona, irvasa, poklona, kolača i smeha.

Na drugom nivou, to su priče o karakteru: o vrednoći, greškama, praštanju, zajedništvu, skromnosti, snalažljivosti i dobroti.

Na trećem nivou, to je izgradnja jednog sveta — Mrazograda — sa njegovim stanovnicima, običajima, poslovima, ritmom i tajnama.

Zato knjiga može da se čita kao zbirka kratkih priča, ali i kao ulazak u jedan veći praznični univerzum.

---

Knjiga puna smeha i dobrote

Ova knjiga ne pokušava da praznik predstavi samo svečano i savršeno.

Naprotiv — u njoj se stvari kvare, mačke beže, gremlini greše, patuljci gunđaju, Deda Mraz se zabrine, Baba Mrazica se iznervira, sneg zatrpa vrata, a neko se ponekad i malo previše zanese pesmom.

Ali upravo zato je ovaj svet živ.

U njemu se nevolje rešavaju smehom, radom i dobrom voljom.
Greške se praštaju.
Trapavi dobijaju novu šansu.
Lenji uče da se pokrenu.
A svaka mala zbrka postaje priča.

---

Mrazuљci, patuljci, vilenjaci i druga čudna bića

Jedna od najlepših osobina ove knjige jeste čitava galerija likova.

Tu su:

Deda Mraz — pripovedač, domaćin, dobri starac i ponekad zabrinuti organizator praznika.

Baba Mrazica — topla, vredna, mudra i praktična, ona koja šije, mesi, plete i drži stvari pod kontrolom.

Patuljci — majstori radionica, vredni, spretni, ponekad gunđavi, ali dobrog srca.

Vilenjaci — čarobni, veseli, radoznali i skloni putovanjima.

Gremlini — trapavi, nespretni, ali simpatični i željni da pomognu.

Goblin Atanacko — neobičan stanovnik Mrazograda i vlasnik mačaka koje niko ne može tačno da prebroji.

Mrazuљci — zajednički naziv za sve te male pomoćnike koji praznik čine mogućim.

Ova družina daje knjizi živost, humor i osećaj da Mrazograd nije samo kulisa, nego mesto puno karaktera.

---

Ilustracije

Knjiga je bogato ilustrovana toplim, mekim i prazničnim prizorima.

Na ilustracijama se vide snežne kućice, radionice, Deda Mraz kraj vatre, Baba Mrazica za šivaćom mašinom, patuljci u snegu, mrazuљci koji pevaju, mačke koje se muvaju svuda, irvasi, lampioni, kolači, jelke i prozori iz kojih se širi topla svetlost.

Ilustracije dopunjuju tekst i stvaraju atmosferu stare praznične knjige — one koja se čita pred spavanje, uz toplu sobu, zimu napolju i osećaj da je čarolija vrlo blizu.

---

Mrazuљački rečnik

Na kraju knjige nalazi se i Mrazuљački rečnik.

On objašnjava starinske, neobične, šaljive i manje poznate reči koje se pojavljuju u pričama: od izraza poput „aman” i „aman-zaman”, preko „bećarca”, „brvnare”, „goblina”, „gnoma”, „filigrandžije”, „šora” i drugih reči koje tekstu daju poseban ukus.

Zbog toga knjiga ima i mali edukativni sloj: deca ne samo da čitaju priče, već usput upoznaju reči koje zvuče starinski, narodno, čudno, svečano ili smešno.

To je kao mali ključ za razumevanje jezika Mrazograda.

---

Za koga je knjiga namenjena?

Ova knjiga je namenjena deci koja vole:

Deda Mraza,

Novu godinu,

sneg i zimske priče,

vilenjake i patuljke,

smešne zgode,

mačke, irvase i čudna bića,

toplu prazničnu atmosferu,

priče koje se čitaju zajedno sa roditeljima.

Posebno je pogodna za decembarsko čitanje, za poklon pred Novu godinu, za porodično čitanje uz jelku, ali i za svako dete koje voli da zamišlja šta se događa tamo gde odrasli obično kažu samo: „Deda Mraz je doneo poklon.”

Ova knjiga odgovara na pitanje:

A šta se sve dogodilo pre nego što je poklon stigao?

---

Više od novogodišnje knjige

Iako je duboko praznična, Priče iz Deda Mrazovog sela nisu knjiga samo za jednu noć.

One govore o stvarima koje deca razumeju tokom cele godine:

kako je kad pogrešiš,

kako je kad želiš da pomogneš, ali ne umeš još najbolje,

kako je kad se neko naljuti pa ti ipak oprosti,

kako je kad se zajedničkim radom reši problem,

kako je kad selo, porodica ili družina dišu kao jedno.

Zato ova knjiga ostaje topla i posle praznika.

---

Servis DedaMraz.org

Knjiga se lepo može povezati i sa servisom www.dedamraz.org, koji deci donosi dodatni praznični doživljaj.

Pored knjige, roditelji mogu naručiti i posebne pakete iznenađenja, personalizovana pisma Deda Mraza, video-poruke ili druge praznične sadržaje koji čine da dete oseti da se čarolija ne dešava negde daleko, već baš njemu.

Tako knjiga ne ostaje samo priča o Mrazogradu, već može postati deo stvarnog porodičnog prazničnog rituala.

Dete čita o selu Deda Mraza — a zatim dobije poruku kao da je baš iz tog sela stigla.

---

 

Dobro došli u selo gde se praznik sprema cele godine

U Mrazogradu se prave pokloni, pevaju smešne pesme, pletu čarape, broje mačke, kopaju snežni tuneli i ponekad spašava Nova godina — možda sasvim slučajno, a možda baš onako kako treba.

Priče iz Deda Mrazovog sela — knjiga za decu koja vole sneg, toplu vatru, Deda Mraza, smeh i dobru priču uz keks i mleko.